Егзотични Бразил са примесом Југославије

Кошаркашка репрезентација Бразила на Светско првенство у Кину иде да из другог, или чак трећег плана поквари замисли и идеје других селекција. Тренер Александар Петровић ће покушати да мешавином искуства и младости покаже да Бразил поред фудбалског, има и велико кошаркашко умеће.

Већ дуже време Бразил се налази у такозваном другом шеширу тимова на светском рангу и увек важе за неугодног противника.

Ипак редовно им измичу победе на великој сцени, па их зато дуг низ година нема на постољу на Олимпијади и Светском првенству. Бразил је последњу медаљу, сребрну, освојио 2011. године, али на континенталном првенству.

Упркос многобројним НБА играчима који су у протеклих десетак година чинили окосницу селекције, златно доба ова земља доживела је 50-их и 60-их година прошлог века.

Револуцију у њиховој кошарци донео је чувени Того Соареш, популарни Канела. У огромној сенци фудбала, Канела је у бразилску кошарку унео оно због чега многи данас остају приковани за мале екране у касне ноћне сате - атракцију.

Диманика меча, пуно поседа, шутирања, атлетитизам и спектакл били су његови постулати, који су имали успеха како код публике на трибинама, тако и на паркетима.

Бразил је најважнија одличја освојио управо у том периоду, па су се тако окитили са три бронзе на Олимпијским играма (1948, 1960, 1964), али и шест медаља на Светским првенствима.

Бележене су историјске победе над Америком и Совјетским Савезом па су злато освајали 1959. и 1963, сребро 1954. и 1970, а бронзу 1967, 1978. године.

Ипак, то је сложићемо се сада већ далека прошлост, па се поставља питање који тим и на ком првенству ће успети да испише нове странице историје кошарке у Бразилу. 

Прву прилику за тако нешто имају већ у Кини. Бразил ће имати веома тежак задатак већ у групној фази, пошто ће копља укрстити са Грчком, Црном Гором и Новим Зеландом.

Бразил поседује прегршт искуства, у саставу се налази велики број некадашњих или актуелних НБА играча, као и играча са евролигашким искуством.

Најзвучнији, најискуснији, али и међу најстаријима у саставу Бразила су свакако Андерсон Варежао, Леандро Барбоса и Марселињо Уертас (сва тројица по 36 година).

Од играча који се такође налазе у поодмаклим кошаркашким годинама на списку су такође Алекс Гарсија (39), Маркињош Виеира (35), Рафаел Хетшајмер (33) и Жонатан Дос Сантос (32).

Поред оволиког поменутог искуства, баланс у годинама и амбицији доносе таленти који се надмећу на НБА и евролигашким паркетима.

Раул Нето наступа за Јуту, Бруно Кабокло за Мемфис, а Кристијано Фелисио за Чикаго. Нето важи за веома доброг организатора игре, Фелисио је атлетски доминантан играч у рекету, док Кабокло важи за двосмерно крило.

Евролигашко искуство, као и искуство играња у Ендеса лиги у репрезентацију доносе Рафа Луз, Витор Бените и Аугусто Лима.

Екипу са клупе предводи хрватски тренер Александар Петровић. 60-годишњи стручњак има огромно клупско и репрезентативно искуство у Европи, а на клупи јужноамеричке селекције је од 2017. године.

Петровић ће покушати југословенским знањем и шмеком, начином размишљања и дисциплином, овој егзотичној земљи која живи за фудбал усади и кошаркашки ген и врати на пут старе славе.

број коментара 0 Пошаљи коментар