После отрежњења у виду пораза од Шпаније, екипу Александра Ђорђевића очекује у Донгуану  четвртфинални дуел на Светском првенству у Кини, а противник је селекција Аргентине. Најважнији дуел на шампионату "орлови" ће играти против, за сада, непоражене екипе, коју са клупе предводи Серхио Ернандез.

"Гаучоси" су редом на плећа обарали Јужну Кореју, Нигерију, Русију и Венецуелу, да би у дуелу са Пољском, у борби за прво место у групи, извојевали убедљив тријумф (91:65) и показали да су екипа за сваки респект.

Србија је, после четири убедљива тријумфа, поражена од Шпаније, у једном дуелу у којем "орлови" нису личили на себе, што је вероватно било озбиљно упозорење кошаркашима да опуштеном приступу игри нема места на великом такмичењу какво је Мундобаскет.

Када су дуели Србије и Аргентине у питању, тешко је не поменути меч који су две селекције одиграле у финалу Светског првенства 2002. године у Индијанаполису.

Тада су "орлови", предвођени Дејаном Бодирогом и Предрагом Стојаковићем, стигли предност противника, увели меч у продужетак, у којем су "самлели" противника и стигли до новог светског злата.

Занимљиво је и да су две екипе играле у четвртфиналу Светског првенства у Атини четири године раније, а један од јунака победе тада селекције Југославије био је Александар Ђорђевић, сада селектор Србије.

Некако ван радара, Аргентина је у Кини стигла до четвртфинала без пораза. Ривали "гаучосима", руку на срце, нису били из самог врха светске кошарке, али пет сигурних победа (најмање убедљива против Русије – 69:61) јасан су показатељ да се ради о чврстој екипи, дисциплинованој у одбрани, а разноврсној у нападу.

Звучи помало невероватно да је главни играч у екипи (пре)искусни Луис Скола, који је први стрелац и скакач екипе, а сви напади иду преко Факунда Кампаца, плејмејкера Реала, који по утакмици бележи просечно седам асистенција.

Статистички гледано, Србија има боље "бројеве" од Аргентине у већини категорија: просечном броју датих поена (96.4/87.2), у шуту за два поена (66.7%/51.5%), у шуту за три поена (42.1%/35.3%), просечном броју асистенција (27.6/21), док је егал у просечном броју скокова (35.4/35.8).

Ипак, оно што није толико видљиво оком статистике је одбрана аргентинског тима. Против Пољске су имали чак 16 украдених лопти, па су добар део поена постизали из контранапада. Срчаност и борбеност главне су карактеристике тима, који у отаџбини с правом зову "душа Аргентине".

Далеко од тога да је Аргентина тим којег "орлови" треба да се плаше, али их треба схватити максимално озбиљно. Уколико српски тим буде играо као на прва четири меча на шампионату (додуше против знатно слабијих ривала), у победу не би требало сумњати.

Селектор Ђорђевић мора да "затегне" одбрану, играчи морају бити спремни на велики број интензивних физичких дуела, на обе стране терена. Очекујемо буђење неких играча, који су "преспавали" утакмицу са Шпанијом, као и да се подигне проценат шута за три поена, који је био главна снага игра српског тима до дуела са "фуријом".

Уколико се све те коцкице склопе, Србија ће се пласирати у полуфинале Мундобаскета, где би им потенцијални противник био бољи из дуела између САД и Француске.

Од сада па до краја турнира, свака следећа утакмица је најважнија. Лепо би било када би се Аргентина још једном нашла Србији на путу до зацртаног циља у који сви (и даље) верујемо – златне медаље на Мундобаскету у Кини.