Италијани, готово увек, играју онолико колико је потребно. Не више од тога. Кроз квалификације се "провуку", подигну форму како турнир одмиче, и на крају, на опште изненађење, домогну се пехара. На опште изненађење, као један од главних фаворита.

Овај пут није баш тако. Италија је завршила квалификације без пораза и једна је од првих репрезентација која је чекирала карте за Бразил.

Дефанзива, која је красила Италију у прошлом веку, сада је баш то - прошлост! Чезаре Прандели форсира нападачку игру, жели интересантне мечеве са много голова, па ће бити занимљиво докле ће таква, потпуно другачија, Италија догурати.

Италија је четири пута освојила титулу светског првака - 1934, 1938, 1982. године и последњу 2006. године у Немачкој. Два пута су били вицешампиони - 1970, као и 1994. године. Ови успеси догурали су "азуре" до другог места на листи најуспешнијих репрезентација у историји, одмах иза Бразила. Такође, Италија је једина репрезентација, опет уз Бразил, која је два пута за редом подигла "богињу".

Национални тим је спој искуства и младих талената, а предводи је један од најбољих голмана у историји фудбала, Ђанлуиђи Буфон. Уз генијалног Андреу Пирла, једини из златне генерације из 2006. године. Напад предводе Марио Балотели и Антонио Касано, два "лоша момка" италијанског фудбала, али два страховита нападача.

Колико је ова генерација "азура" зрела да понови успех из 2006. године, вероватно ћемо сазнати већ након групне фазе.