Шпанија

Шпанија стиже на Мундијал као бранилац титуле и један од најозбиљнијих кандидата за освајање, тј. одбране "богиње". Ово ће бити десето узастопно учешће на СП за тим са Пиринејског полуострва, 14. укупно. Висенте Дел Боске на окупу има искусну екипу која зна како се освајају трофеји.

Шпанија је у Бразил стигла као шампион света. "Црвена фурија" је освојила једину квалификациону групу, изузимајући јужноамеричке квалификације, у којој су била два освајача Мундијала. Друга је наравно била Француска.

Шпанија је остала доследна и верна свом стилу игре који јој је и домео незабележену доминацију у репрезентативном фудбалу, а то јој је донело тријумф у најмањој европској квалификационој групи у Европи.

Шпанија је победила шест пута, а одиграла је нерешено са Француском и Финском. Тим Висентеа Дел Боскеа је примио само три гола, по чему је такође најуспешнији на Старом континенту. На другој страни терена, међутим, Инијеста и другови нису били подједнако убедљиви, јер су постигли мало голова, барем за своје стандарде (14).

Историја Шпанаца на Светским првенствима можда се најбоље да описати чињеницом да су их деценијама звали "четвртфинални баксузи". "Фурија" је много пута на највеће такмичење одлазила са изузетно јаким екипама, које су прерано напуштале такмичење. Све се, наравно, променило 2010. године.

Ово ће бити десето узастопно учешће на СП за тим са Пиринејског полуострва, 14. укупно. Осим шампионата у Јужној Африци, Шпанци су имали запажен учинак и давне 1950. године, када су такмичење завршили на четвртом месту.

Звезда шпанског тима не постоји, јер је то тим који има веровтно највећу концентрацију квалитета на једном месту. Средина терена је најјачи део тима, а имена Ћавија, Инијесте, Ћабија Алонса, Силве и осталих дају право Шпанцима да очекују да ће жетву трофеја наставити и у Бразилу.

На голу је Икер Касиљас, који, мора се признати, не делује сигурно као што је то био случај пре неколико сезона, али то је данак честог седења на клупи у мадридском Реалу. Серхио Рамос и Пике су међу најбољим штоперима на планети, а напад Шпаније, ако буде фит, предводиће немилосрдни Дијего Коста. Оно што Шпанију одваја од других селекција јесте могућност и да игра без класичног нападача, а да ни најмање не изгуби на убојитости.

Уз домаћина и Аргентину, евентуално и Немачку, Шпанија је без дилеме највећи фаворит. Једини видљив проблем који би овај тим могао да има јесте евентуална презасићеност трофејима, односно мањак мотива као последицу. Небројано пута се показало да највећа такмичења најчешће не освајају најбољи, већ они који то највише желе.

број коментара 0 Пошаљи коментар