Док се у другим контакт спортовима већ много година води полемика о могућностима заштите играча од последица судара, фудбал се некако држи по страни. Светско првенство је још једном показало неопходност посвећивања веће пажње повредама главе фудбалера, које могу имати озбиљне последице.

Након што су Алваро Переира и Хавијер Маскерано наставили да играју након задобијеног потреса мозга, јасно је да мере безбедности нису узете озбиљно. Најдрастичнији пример небриге, међутим, видели смо у самом финалу, када се Криштоф Крамер срушио на терену десет минута након што је ударио вилицом у раме Езекијела Гараја. Општи је утисак да њему није требало уопште дозволити да настави утакмицу након тога.

Фудбалер Борусије из Менхенгладбаха се скоро и не сећа финалног меча.

„Не сећам се највећег дела утакмице. Ако мене питате, прво полувреме се није догодило. Мислио сам да сам напустио утакмицу одмах након судара. Не знам како сам дошао до свлачионице. Ништа не знам. У мојој глави утакмица је почела у продужецима", рекао је Крамер.

Тужно је, на неки начин, што овај 23-годишњак неће имати јаснију успомену на дан када је први пут почео утакмицу за национални тим, играо финале Светског првенства и освојио га.