Сваке године, на хиљаде младих пријави се за своје место под "вимблдонски сунцем", али само они најбољи "преживе" до самог турнира. Пожртвовање, посвећеност, али и физичка и ментална припрема, потребни су за овај "посао". Али ни све то није гаранција коначног успеха.

"Тренинг" скупљача лоптица траје осам месеци. Организатори најважнијег турнира на свету шаљу позивнице у 32 школе у околини Вимблдона. Кандидати прво морају да положе тест познавања тениских правила, како би уопште ушли у шири избор за учествовање на великој сцени.

Они који тест прођу, већ у новембру започињу свој тренинг. Осим физичке спреме, скупљачи тренирају додавање лоптица тенисерима и, што је можда и најтеже, како да стоје непомично између вежби. Свака грешка скупо се плаћа.

Тестирања су честа, а после сваког од њих - неко отпадне са списка. А онда, после неколико месеци напорних тренинга, најбољи међу најбољима добију униформе и спремају се за почетак турнира.

Скупљачи су на окупу 14 сати дневно. На самом терену проводе између 45 минута и сат времена, у зависности од временских услова, који су тек посебна прича.

Није ретка ситуација да се скупљачи онесвесте на терену, тако је и било ове године. Млади скупљач колабирао је на "злогласном" терену број 17 (без крова и хлада), у току меча између Џона Изнера и Мета Ебдена.

Поред свих недаћа, млади се и даље утркују да буду део вимблдонске традиције. Част је бити међу скупљачима лоптица, а стечено искуство може бити веома корисно у будућности, као приликом уписивања факултета.