Nagrađena priča: Kako jesen slika

Kada travi postane hladno ona dovikne lišću da počne da slika sliku. Da započne još jednu slikovnicu pred svojom publikom.
Trava najviše voli kada lišće slika, kad oslikava. To joj prija. Dok gleda tople boje koje lišće koristi i šarene šablone kojima se služi, trava se greje i pokriva toplim mekim bojama kojim je lišće oslikalo ulice. Tak pokrivena trava gleda slikovnicu.
Svake godine ta slikovnica je drugačija. Ove godine je trava tražila od porodice Brezić da naslika priču o travi.

„Neka to bude veoma ispunjena slikovnica. Želimo da ima puno boja koje će nas grejati. Želimo da bude prepuna melodija koje će nam milovati uši. I neka nam oslikano lišće šumi uspavanku svake večeri" - naredila je trava Brezovićima. I oni se odmah baciše na posao. Pomogli su im Hrastovići, Žirovići, Orahovići i Bademovići. Dok su oni slikali, trava se među sobom došaptavala, sudila i iskazivala mnogobrojne želje. Gospodin Žirović je vredno komandovao timom:
„Melodiju violine spojite sa klavirskom melodijom, a zatim je stavite pored Hrasta." - davao je savet muzičarima.
Trava se jako divila svom portretu. Gospodin Cvetko je završavao poslednji detalj slikovnice. Gotovo! Slikovnica je završena.
Ovih dana, kada prošetate parkom, zastanite i osvrnite se oko sebe. Slikovnica je otvorena. Raskrilila se puna boja. Oslušnite njenu melodiju. ostanite još koji trenutak i uživajte u predivnom ambijentu.