Ciklus filmova Akire Kurosave, ponedeljkom na RTS 2

Rođen je u dobrostojećoj porodici Isamua i Kire Kurosave, kao najmlađi od osmoro dece. Poticao je iz loze bivših samuraja. Odrastao je i školovao se pod snažnim uticajem brata Heiga i oca, razvijajući brojne talente kojim će ga vremenom učiniti veoma kreativnom i moćnom autorskom ličnošću. Kurosava je 1936. saznao za šegrtski program za reditelje koji je organizovao veliki filmski studio PCL i tu počeo da radi kao pomoćnik reditelja Jamamote. 

Njegova bogata i uzbudljiva stvaralačka karijera uslovno se može podeliti u tri faze: ranu fazu, od 1943. do "Rašomona" 1950; srednju fazu, od "Rašomona" do "Riđobradog" 1965. i poznu fazu, od "Riđobradog" do "Madadajo", 1993.

Ciklus filmova Akire Kurosave započinjemo njegovim prvim filmom "Džudo saga" iz 1943. godine, koji je na programu 06. aprila na RTS 2 u 22.00 č. U filmu pratimo avanture svojeglavog mladića po imenu Sanširo koji putuje u veliki grad kako bi naučio džijudžicu, ali umesto toga otkriva novu tehniku pod imenom džudo. Zatim, 13. aprila sledi film "Najlepše" iz 1944. godine. U ponedeljak, 20. aprila na programu će biti drugi deo „Džudo saga" (1945), pa 27. aprila - "Ljudi koji su išli po tigrovom repu" (1945).

U toj ranoj fazi razvoja, Kurosava snima nekolicinu filmova propagandnog sadržaja pod budnim okom japanske ratne vlade. Njegov prvi poratni film "Ne žalim svoju mladost" (1946), bio je kritika starog japanskog režima, o ženi levičarskog disidenta koji biva uhapšena zbog svojih političkih stavova. Gledaoci RTS-a imaće priliku da ga pogledaju 04. maja, a za njim sledi "Divna nedelja" (11. maj) u kom je Kurosava, na realistični način prikazao teške ekonomske prilike u Japanu, u prvim godinama savezničke okupacije. Film ima neobičnu narativnu tehniku kojom se jedan od likova obraća publici.

Već u ovoj fazi do izražaja dolazi Akirina kreativna energija i jedan sasvim drugačiji umetnički stil. Nakon rata Kurosava je progovorio otvoreno kritički i angažovano, dosežući vrhunac te faze filmom "Pijani anđeo" (1948). Film sugestivno oslikava duh posleratnog Japana u psihozi neizvesnosti, straha i nade. Suprotstavljajući dva snažna lika, doktora i gangstera, Akira Kurosava majstorski razvija temu prijateljstva koje nastaje iz krhotina okrutne stvarnosti. Na Drugi program RTS-a ovaj fenomenalni film stiže 18. maja.

Slede, "Tihi dvoboj" (1949), "Pas lutalica" (1949) i "Skandal" (1950) - 25. maja, 01. i 08. juna.

Proboj na međunarodnu scenu doneće mu uspeh kultnog filma "Rašomon" (1950), s kojim osvaja prvog Zlatnog lava na festivalu filma u Veneciji. Osim što je ključni Kurosavin film, Rašomon je širom otvorio vrata interesovanja zapada za japanski film. Dve pripovetke japanskog pisca Rinosuke Akutagave poslužile su za ispredanje magične sage o pet različitih viđenja jednog događaja: surovog ubistva smeštenog u dubinu daleke prošlosti, sa direktnim aluzijama na savremeni Japan. Gledaoci RTS-a imaće priliku da pogledaju ovo remek delo, 15. juna.

Sledi, "Idiot" (1951), koji smešta junake istoimenog klasika Dostojevskog u snežni pejzaž Hokaida, najsevernijeg japanskog ostrva, da bi ih približio ruskom ambijentu.

Film "Živeti" (1952), rađen prema originalnom scenariju, snažno odražava osećaj ljudske tragike. Sudbina na smrt obolelog činovnika, koji sam kraj života oplemenjuje humanom akcijom, razmatra moral čitave civilizacije i poziciju pojedinca u korumpiranom društvu.

Zatim, u prvoj nedelji jula, očekuje nas "Krvavi presto" (1957) koji prenosi samu suštinu Šekspirovog Magbeta u srednjovekovni Japan. Protagonista, čiji lik tumači Toširo Mifune, je samuraj koji će, nastojeći da ostvari proročanstvo, ubiti svog gospodara. Kurosava je kasnije izjavio da je Krvavi presto, čiji su setovi građeni na nepristupačnim delovima planine Fudži bio jedan od najtežih u njegovoj karijeri.

Nakon filma "Na dnu", ciklus završavamo filmom „Telesna straža" (1961) koji je jedan od najpoznatijih Kurosavinih filmova. Godine 1962. je snimljen nastavak pod nazivom Sanđuro, a 1964. je kao rimejk snimljen čuveni špageti vestern film Serđa Leonea “Za šaku dolara“.

Kurosava je imao jedinstvenu snimateljsku tehniku, koju je razvio do 50-tih godina, a koja je njegovim filmovima davala jedinstven izgled. Voleo je da koristi daljinska sočiva, jer su izduživala kadar i verovao je da će postavljana kamera dalje od glumaca od njih dobiti bolje izvođenje. Osim toga, koristio je i nekoliko kamera što mu je omogućavalo da snimi akcijsku scenu iz raznih uglova. Još jedan Kurosavin zaštitini znak bio je korišćenje vremenskih elemenata kako bi dočarao atmosferu: na primer jaka kiša u uvodnoj sceni "Rašomona", i poslednjoj bitki u "Sedam samuraja", strašna vrućina u "Psu lutalici", ledeni vetar u "Telesnoj straži", sneg u "Živeti" i magla u "Krvavom prestolu".

Bio je perfekcionista i bio je spreman da uloži mnogo truda kako bi postigao željene vizualne efekte i dočarao neki kadar. U "Rašomonu" je vodu obojio crnom kaligrafskom tintom kako bi dobio efekt jake kiše, pa je potrošio ogromne količine vode na lokaciji kako bi prikazao olujnu kišu. U "Krvavom prestolu", u poslednjoj sceni u kojoj Mifunea pogađaju strelama, Kurosava je koristio prave strele koje su ispaljivali profesionalni strelci iz neposredne blizine, a završavale su na samo nekoliko centimetara od Mifuneovog tela. Poznate su i priče kako je zahtevao da se tok reke okrene u suprotnom smeru kako bi se postigli bolji vizualni efekti ili da se ukloni krov kuće jer je smatrao kako bi njegova prisutnost pokvarila kadar.

Takođe, često je glumcima davao kostime koje će nositi u filmu, nedeljama pre snimanja i zahtevao od njih da ih nose svakodnevno kako bi se „povezali sa njima". Verovao je i da „gotova" muzika ne ide dobro s filmom. Nakon što bi odabrao muzički komad koji bi pratio scenu, obično ih je redukovao na jedan element (npr. samo trube). Tek na kraju njegovih filmova se čuju dovršeniji komadi.

Od 06. aprila imaćete priliku da, ukoliko već niste, upoznate Akiru Kurosavu i njegova remek dela, i da otkrijete ili se još jednom podsetite zašto je jedan od najvećih režisera u istoriji svetske kinematografije. Ostanite uz RTS.