Ciklus filmova Rajka Grlića

Pripada  onoj generaciji reditelja koja je od predstavnika "crnog talasa" preuzela socijalnu kritičnost i političku oštricu. Poznat je po subverzivnom žanrovskom zadiranju u polje politike uz pomoć skrivenih i neskrivenih mehanizama filmske umetnosti, ali i po tome da je u vreme kada ni filmsko "bratstvo i jedinstvo" više nije bilo u modi, angažovao prvu reprezentaciju jugoslovenskih glumaca.

Gledaoci će se podsetiti na filmove U raljama života, Za sreću je potrebno troje, Đavolji raj, Bravo maestro, Čaruga, Neka ostane među nama, Karaula i Samo jednom se ljubi kojim počinje ciklus.

Film snimljen 1981. Grliću je doneo slavu, bio je zabranjen, kao i njegovo prikazivanje u Kanu. Politička situacija u SFRJ bila je napeta i svi koji su nešto odobravali živeli su u strahu. Zato je Grlić tajno napravio dve kopije filma: kroz knjige Jadran filma se registrovala samo jedna, a drugu je preko jedne stjuardese prošvercao u Pariz.

Kad su Grliću iz Kana javili da mu je film ušao u zvanični festivalski program, imao je dva meseca da dobije dozvolu za nastup u Kanu ili da se film prikaže bez imena zemlje, uz objašnjenje da je u Jugoslaviji zabranjen.

Miki Manojlović i Vladica Milosavljević sjajno su otelotvorili nesrećne, fatalne ljubavnike, balerinu i partizanskog zapovednika, a film je zasnovan na neobjavljenim dnevničkim zapisima koje je reditelju ustupila nekadašnja balerina. Film se bavi melodramskom, zabranjenom ljubavi u kontekstu posleratnog društva 40-tih godina.

Bravo maestro iz 1978. prvi je od tri igrana filma koja su činila vrhunac Grlićevog  stvaralaštva. To je uverljiva drama o navodno talentovanom mladom kompozitoru, u tumačenju Radeta Šerbedžije (tada u naponu glumačke moći) koji na nemoralan način postiže uspeh. Njegov talenat niko ne prepoznaje, sve dok ne postane prvo učitelj klavira, a zatim i suprug ćerke uticajnog socijalističkog "funkcionera".

Na Filmskom festivalu u Puli film je nagrađen Velikom srebrnom arenom, dok je Šerbedžija dobio Zlatnu arenu za najboljeg glumca. Zamalo nije osvojio Kanski festival i laskavi naslov pobednika koji je ekipi izmakao za svega nekoliko glasova.

Postmodernističko mešanje različitih medija U raljma života iz 1984. je film unutar koga se odvija televizijska serija Štefica Cvek u raljama života. Reč je o adaptaciji istoimenog romana Dubravke Ugrešić.

Iako na papiru možda izgleda komplikovano, ova simbioza na filmu rešena je finim prelazima koji ne samo da spajaju seriju i film, već i povlače paralele među likovima. Priča o seksu, hrani, ženama i depresiji, zapakovana u  gorko-slatki humor sa srećnim krajem najviše je ostala upamćena po liku Velimira Bate Živojinovića u ulozi "Trokrilnog" i njegovim upečatljivim često citiranim replikama. Grlić je u ovom filmu okupio glumački tim snova u kome su uz Živojinovića i Gorica Popović, Vitomira Lončar, Mira Furlan, Semka Sokolović Bertok, Mustafa Nadarević, Bogdan Diklić.

Film Za sreću je potrebno troje iz 1985. - priča o tri ljubavna trougla, gde se pitanja emocija i novca neprestano ukrštaju, govori o grčevitim pokušajima i nadi da se pomoću ljubavi može pobeći iz sopstvenog života, ali i vremena u kome se taj život odvija.

Đavolji raj iz 1989. drama iz Drugog svetskog rata, snimljena je u koprodukciji s Velikom Britanijom. U jeku ratnih dešavanja, život u malom mestu prolazi mirno, sve dok dobroćudni meštanin ne spasi mladog nemačkog oficira. Snimljen briljantnom kamerom Tomislava Pintera film odiše pastelnim bojama prirode koje naglašavaju idiličnost malog mesta. 
Na filmskom festivalu u Tokiju film je osvojio Gran Pri, a Rajko Grlić nagradu za najboljeg reditelja.

Čaruga, snimljena 1991. je populistički film, kontroverzna priča o slavonskom razbojniku koja se jasno uklapa u autorov opus u kojem je razrađivao odnos politike i istorije kroz formu žanrovskog filma. Delo zasnovano na romanu Ivana Kušana Čaruga pamti, započeto je u jasno određenom sociološko-kulturološkom kontekstu kasne socijalističke Jugoslavije, a pred gledaoce je stigao u sasvim drugačijim okolnostima kada su se bivše država raspala.

U jubilarnom desetom filmu Karaula iz 2006. godine, Grlić je pokazao svoje majstorsko umeće. Vraća nas pred sam početak raspada zajedničke države kada je bratstvo i jedinstvo bilo na izdisaju, na jugoslavensko-albansku granicu gde se vojnici dosađuju čekajući kraj vojnog roka. Karaula je komedija koja tretira međuljudske odnose, ali i postavlja pitanja ko su bili ljudi koji će se za nekoliko meseci pretvoriti u vojnike, izbeglice, žrtve i ubice i koje su bile njihove želje i snovi.

Film Neka ostane među nama iz 2010. kombinacija je drame s elementima komedije. Indiskretna zagrebačka priča o virovima strasti ispod mirne gradske svakodnevice i običaja, lišena licemerja pripoveda o prevari stavljajući akcenat na to šta se dešava u boljim porodicama i šta se uglavnom prećutkuje. Svaki od petoro glavnih junaka ima posebnu veoma intimnu priču o svom dvostrukom životu. Na 45. međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim varima film je dobio Kristalni globus za režiju i nagradu za najbolji evropski film.