Ostvarenja Vima Vendersa

Autor koji je sedamdesetih godina stekao reputaciju jednog od vodećih reditelja novog nemačkog filma, snimio je oko 60 igranih i dokumentarnih ostvarenja u Evropi, Americi i Aziji.

Filmski program RTS-a prikazaće polovinu najznačajnijih Vendersovih ostvarnja od iranih radova koji su započeli  istorijskom dramom smeštenom u 17. vek Skarletno slovo (1970) do najnovijeg filma Sve će biti u redu (2015).

Uz zvučne naslove, ciklus obuhvata i filmove poput adaptacije romana Petera Handkea Golmanov strah od penala (1971), Alisa u gradovima (1974), Pogrešan pokret (1975), U toku vremena (1976), Prijatelj iz Amerike (1977), Hotelska soba 666 (1982), Tokio Džordžija (1985), Beleške o gradovima i odeći (1989), Tako daleko, a tako blizu (1993), Lisabonska priča (1994), Levoruka žena (2002), Snimanje u Palermu (2008).

Rad jednog od najvećih autora današnjice Vima Vendersa, kao reditelja, fotografa, pisca, konstantna je inspiracija drugim stvaraocima.

Osamdesete su ga definitivno mazile, pošto je ikona, sve popularnija u javnosti.

Romantičan i pre svega poetičan film Nebo nad Berlinom (1987), vrhunsko ostvarenje sa kultnim statusom prožeto originalnim izrazom i atomosferom, uobličeno magijom onostranosti, vizija i nedokučivosti, smatra se njegovim klasikom, što je potvrdila i kanska nagrada za najbolju režiju. Dobitnik je brojnih prestižnih priznanja, uključujući i Zlatnu palmu u Kanu za film Pariz, Teksas (1984) remek-delo filmske umetnosti, sjajne atmosfere, fotografije i autentičnih kadrova, začinjenih harizmom fatalne Nastasje Kinski i originalnom muzičkom podlogom bluzera Reja Kudera i venecijanskog Zlatnog lava za mračan osvrt na filmsku industriju Stanje stvari (1982).

Devedesete su mu donele etablirane pozicije poput pretsednika Evropske filmske akademije. U međuvremenu dokumentarci su mu postali slabost što je obznanio melanholičnim muzičkim filmom Klub Buena Vista (1999), gde se poigrava sa omiljenimmuzičkim motivima. A onda je otkrio da tri-de ima širi potencijal od primene u blokbasterima.

Najpre ga je vezao za ples i arhitekturu u u dokumentarnom filmu Pina (2012) o slavnoj nemačkoj koreografkinji Pini Bauš.

Vendersov najnoviji dokumentarac So zemlje (2014) koji je radio sa Žulijanom Riberirom Salgadom, bio je nominovan za Oskara.

Opčinjenost neverovatnim mogućnostima tri-de kamera i magijom trodimenzionalnih filmova, podstakla ga je da ode i korak dalje.

Izazov treće dimenzije primenio je u intimnoj psihološkoj drami sa elementima trilera Sve će biti u redu (2015).

Reč je o suptilnom prikazu emotivnih stanja, strahova, čežnje, koji zauvek ostavljaju svoje protagoniste u njihovoj usamljenosti, ali i delu koji ukazuje da je hrabrost preko potrebna kako za suočavanje sa bolnom istinom, tako i sa praštanjem.

Tu ovaj impresivno oslikan film prestaje da bude tri-de iluzija, pretvarajući se u čistu magijuproverenog klasičnog filma velikog majstora.