Jedan od najznačajnijih reditelja u istoriji filma, opusom je ostavio snažan trag na generacije svetskih autora i uticao na razvoj teorije filma i estetike.

Ostao je upamćen po tome da je sedmu umetnost definisao kao jedinstveni spoj umetnosti i nauke.

Istoriju je pomešao sa sopstvenim viđenjem sveta, napravivši jedan veliki opus tadašnjeg sovjetskog filma duboko integrisan u istorijska previranja Lenjinove i Staljinove politike.

Podsetiće nas na to filmovi Štrajk (1924), Krstarica Potemkin (1925), Oktobar (1927), Staro i novo (1929),  Aleksandar Nevski (1938), Ivan Grozni 1 (1944), Ivan Grozni 2 (1945), Živeo Meksiko (1978) u kojima je veliki autor sjedinio strast i prema pokretnim slikama i revoluciji.

Relativno ne veliku filmografiju Ejzenštajna - 9 dugometražnih filmova, od kojih jedan nije sačuvan, obeležila su remek-dela za koja je slavni reditelj trajnu inspiraciju pronalazio u klasnim konfliktima i dinamičnim društvenim promenama vremena u kojem je živeo. Zajednički imenitelj njegovih filmova je odbacivanje pojedinca uvođenje kolektivnog junaka, pri čemu je individualni interes podredio interesu mase i revolucije.

Sva njegova dela karakterišu inovativna upotreba montaže, ritma, svetla.

Prvi veliki film iz serije posvećene revoluciji i njenim učesnicima je Štrajk.

Posle uspeha tog filma, snima kultno delo Krstarica Potemkin gde evocira sećanje na ustanak u Rusiji 1905. godine i na atipičan način rekonstruiše epizodu o pobuni mornara.

Usledio je prvi Ejznštajnov film koji je bio cenzurisan Oktobar, u kome obrađuje temu Oktobarske revolucije.

Afera izbacivanja scena sa Trockim, označila je početak čitavog niza budućih zabrana. Sledeći film, takođe je bio cenzurisan i objavljen sa promenjenim naslovom Staro i novo.

Kao svetski priznati autor, Ejzenštajn je emigrirao u Ameriku, gde ga je Holivud oduševljen dočekao, ali i odbio, da bi u Meksiku snimio veliku sagu Živeo Meksiko (materijal je po Staljinovom nalogu na prevaru uništen, a delovi filma su sastavljeni mnogo godina kasnije, 1978).

Nakon povratka u domovinu i pauze koja je usledila zbog ideološkog neprihvatanja u tadašnjem Sovjetskom savezu, 1937.

Ejzenštajn počinje da radi veliki zvučni projekat o ruskom knezu Aleksandar Nevski, čime se na velika vrata vraća filmu, obrađujući značajnu istorijsku temu. Tokom Drugog svetskog rata započeo je rad na prvom delu Ivana Groznog, koji se uklopio u oštre cenzorske poglede tog vremena. Ali se u drugom delu ovog filma ponovo našao na udaru sistema. To je bio i poslednji Ejzenštajnov film.