Martovsko izdanje već tradiocionalnog filmskog ciklusa „Festival festivala" počinje filmom Grofica (The Countess, 2009) reditelja Džulija Delpija, koji govori o Eržebet Batori, mađarskoj grofici iz 17. veka, koja je bila opsednuta svojom lepotom.

Počinila je stotine ubistava iz uverenja da će kupanje u krvi devica sačuvati njenu mladost. Ona se smatra jednim od najstrašnijih serijskih ubica u istoriji. Zajedno sa svojim saradnicama optužena je za torturu i ubijanje preko 650 devojaka i mladih žena. Znali su je kao krvavu damu iz dvorca u kome je nakon suđenja provela ostatak svog života.

Suđenje je održano 1610. godine, ali mu ona nije prisustvovala. Njene savetnice veštice osuđene su na smrt, dok su nju zazidali u jednu prostoriju kule njenog dvorca i ostavili joj samo jedan otvor za vazduh, hranu i vodu. Umrla je 1614, godine, nakon što je prethodno odbila čitav niz sveštenika koji su joj nudili poslednje oproštenje grehova. Dokumenti sa suđenja, koji potvrđuju istinitost ove priče, čuvaju se u Budimpešti, u državnom arhivu.

Zatim sledi ostvarenje Priče o Vudstoku (Taking Woodstock, 2009) reditelja Ang Lija. Američka komedija-drama, koja govori o Vudstok festivalu iz 1969. godine, premijerno je prikazana na Kanskom filmskom festivalu 2009. godine.

Istinita priča o Eliot Tajbri (Demetri Martin), dizajneru enterijera čiji roditelji, Džejk i Sonja, drže motel, kome zbog slabog posla preti zatvaranje.

Kako bi to sprečio, Eliot dolazi na ideju da održi mali muzički festival i izvuče svoju porodicu iz novčane krize koja ih je zadesila.

Niko nije mogao ni da nasluti da će Eliotova ideja biti toliko plodonosna i da će festival doživeti toliku popularnost...

Ne samo da je zaradio novac i rešio problem sa motelom, nego mu je ovaj izazov odredio životni put.

Tokom marta gledaćete i film Antihrist (Antichrist, 2009) reditelja Lars fon Trira, priču o ožalošćenom paru, koji odlazi u šumu, u kolibu nazvanu „Raj", kako bi zacelio slomljena srca i pokušao da popravi brak.

Muž, koji je psihijatar, nada se da će uspeti da pomogne svojoj ženi da se suoči s bolom i osećanjem krivice tako što će je navesti da se suoči sa svojim najvećim strahovima. Međutim, priroda uzima kormilo u svoje ruke, i stvari počinju da se odvijaju neočekivano. Odlazak u šumu nije bio dobra ideja, ni za jedno od njih dvoje.

Sledi film Karmen (U-Carmen e-Khayelitsha , 2005), koji je režirao Mark Donford-Mej. Ovo ostvarenje je rađeno prema operi „Karmen" Žorža Bizea.

Radnja filma je smeštena u siromašnu četvrt Sevilje. Sve je posvećeno ljubavi, požudi i ludilu.

Zahvaljujući fascinantnoj mešavini egzotičnog i realizma, priča je zapanjujuće sveža i danas, kao što je uvek i bila. U ovom filmu lik Karmen nije proizašao iz klišea o fatalnoj Ciganki, već je reč o senzualnoj, nezavisnoj ženi, čija ljubav prema slobodi i hrabrost opstaje čak i kad se suoči sa smrću.

Karmen je ličnost čija se strast sudara s impulsivnom opsesijom don Hozea. Nova adaptacija prati priču o ljubavnom paru sve do tragičnog kraja, koji ostaje jedan od najdramatičnijih finala u istoriji pozorišta.

Bura (The Tempest, 2010), filmska adaptacija poznate Šekspirove drame o osveti, ljubavi i oproštaju rediteljke Džuli Tejmor, biće emitovana poslednje nedelje marta.

Milansku vojvotkinju Prosperu zbacio je s prestola njen brat Antonio i izgnao je iz grada na splavu s četvorogodišnjom ćerkom Mirandom. Njih dve uspevaju da prežive i da stignu do ostrva čiji je jedini stanovnik divlji Kaliban.

Prospera potčini Kalibana i zavlada ostrvom. Dvanaest godina posle toga, dok bude putovao u društvu napuljskog kralja i njegovog sina, izdajnika Antonija put navodi pored ostrva. Prospera dobija dugo očekivanu priliku za osvetu. Ona izaziva oluju koja putnike s broda baca na obale njenog ostrva.