Imajući u vidu istorijsko razdoblje predstavljeno u seriji, poseban izazov za direktora fotografije Nebojšu Bašića je osvetljenje.

„Celo osvetljenje je bazirano na vatri, dakle sve je to vatra, baklja, sveća itd. To je nešto što je u fotografskom smislu vizuelizacija ovog projekta u enterijerima. Ja svoje osvetljenje baziram na tim izvorima, nekad je to problem, ali nekad je dobro jer mi pruža mogućnost da napravim neki 'štimung' – neku atmosferu koju ne bih mogao da je to neka savremena tema“, objašnjava Bašić.

Kako se kamerom uhvati duh vremena o kojem nema mnogo raspoloživih dokumenata ni mnogo objekata, izuzev manastira i crkava, i kako su oživljeni likovi poznati nam uglavnom sa fresaka i iz srpske srednjovekovne književnosti?

„Što se tiče fresaka, nije nam to bila referenca. Reference su nam bile možda neki filmovi koji su snimani u sličnom okruženju, koji potiču iz iste epohe, što se tiče priče. Takođe, neke slike, recimo, likovna dela, na primer Žorž de la Tur, zato što je on slikao scene gde postoji sveća u kadru, vrlo je specifično osvetljenje na njegovim slikama“, rekao je Bašić.

Snimatelju pomaže i to što su objekti pravljeni specijalno za snimanje, a čim se uđe u takav prostor već postoji jedna vrsta stilizacije.

Dok se u enterijeru osvetljenje lako kontroliše, u eksterijeru se često ne može održati kontinuitet svetla i to može da predstavlja problem, Ipak, ekipa je spremna da brzo reaguje i da, ako padne kiša, uđe u studio. Uvek postoji rezervni plan, kaže Nebojša Bašić.