Baku - utisci iz prve ruke

Pobeda simaptičnog dueta Eli i Niki na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije omogućila je Azerbejdžanu jedinstvenu mogućnost da Evropi 2012. godine pokaže bar deo svoje bogate kulturne baštine i, po prvi put u svojoj 20 godina dugoj istoriji kao nezavisna država, bude domaćin jednom međunarodnom događaju visokog ranga, koji podsetimo privlači više od 100 miliona televizijskih gledalaca svake godine.

Evrovizija nije bila glavni razlog nedavne posete delegacije Srbije ovoj ipak još uvek za mnoge egzotičnoj zemlji. Bilaterlna saradnja između Srbije i Azerbejdžana u oblasti omladinske politike jeste, a opet kako je mladost uvek i svugde najbolji i najdragoceniji resurs države, a u isto vreme i najveći konzument Evrovizije, tako je i poseta u organizaciji Ministarstva omladine i sporta i Britanskog saveta Azerbejdžana i Srbije, proticala i u duhu aktuelnih evrovizijskih događaja.

Jer u ovoj trenutno drugoj ekonomskom rastu zemlji u svetu u, ovom trenutku, sve je u funkciji evrovizije - i što treba i što nije karakteristično za ovu manifestaciju. Gradi se - kao za Olimpijske igre, sve je u "službi" budećg Festivala, a dobroj atmosferi doprinose i realne ekonomske činjenice: stopa nezaposlenosti sa 9, 7 odsto 2003. pala je na 5,6 procenata ove godine. Na svakom koraku niču poslovni prostori, luksuzni hoteli, velelepni objekati, čuda od moderne arhitekture, neka u funkciji, neka tek čekaju svoju namenu... ali se grade za svaki slučaj - zbog Evrovizije. Posebne obuke sprovode se za predstavnike državnih organa kako bi Baku na najbolji način dočekao na hiljade evrovizijskih fanova različitih profila. Samo mesto održavanja takmičenja, kako samo nezvanično može da se čuje, biće - nešto do sada neviđeno za ovu priliku, u luci, odmah pored najviše zastave na svetu, na vodi, ne na zemlji, a u isto vreme u opciji su još dva objekta koja se renoviraju ovim povodom.

Priliku koju im je omogućila samo jedna pesma, Azerbejdžan obilato koristi. Laganim, ali promišljenim koracima, Zemlja vatre, sa 93 odsto muslimanskog, većinski šiitskog, stanovništva, do juče poznata samo kao neiscrpan svetski izvor nafte i gasa, stavlja svetu do znanja da želi da se okrene Evropi i to kao njen partner. Da želi da uči o ljudskim pravima, evropskim vrednostima, da hoće da promeni sopstvenu sliku kada je reč o slobodi medija i želi, što je posebno fenomenološki interestantno - da sarađuje sa Srbijom.

Realne ekonomske investicije kojima smo u zemlji svedoci, a koje stižu iz ove zemlje, koliko dobrodošle nama, zaista nisu jedino što zanima Azerbejdžance kada je reč o našoj zemlji. Kada doživite da vas u gradu pod imenom Ganđža pozdravi devojka od 18 godina na srpskom, odnosno da mladić iz Bakua izlaže istoriju vaše zemlje, onda shvatite da postoji ili se stvorilo još nešto više osim političke odnosno ekonomske uzajamne pomoći Azerbejđžana i Srbije. Možda je zapravo Srbija mera Evrope koju Azerbejdžan može da u ovom trenutku prihvati.

Vlada Azerbedžana mnogo polaže do međunarodnog imidža. A kada ste još i u centru pažnje kao što Baku postaje uoči evrovizijske 2012, onda se pravila ponašanja uobičajena do juče za ovu zemlju, polako menjaju. Kao što je recimo -pružanje ruke ženi prilikom pozdravljanja. Ovakve, kulturološke promene, u zemlji koja odiše mirisom nafte i orjenta, a pre svega kontrasta, na granici Evrope i Azije, proces su koji se odvija i to ubrzanim tempom baš u ovom trenutku.

Evrovizija je sigurno prilika za podizanje standarda u samom Azerbejdžanu kada je reč o evropskim vrednostima. Pre svega onih u oblasti kulture i ljudskih prava koje prevazilaze versku i usko nacionalnu orjentaciju Problem, koji ni zvanična vlada ne prikriva, konflikt sa Jermenijom oko regiona Nagorno Karabah, zbog sličnosti koje Srbija ima sa Kosovom je još jedna dodirna tačka u odnosima između naše dve zemlje, ali i deo dugoročnog političkog procesa kome se i danas ne vidi rešenje u regionu koji je od ogromne starteške i energetske važnosti za ceo svet, i u koji potencijalno može da bude uvučena i Turska, članica NATO, ali i Rusija ili Iran.

U ovakvoj moguće politički osetljivoj klimi čak i bezazlena organizacija Pesme Evrovizije nosi politički obazriv prizvuk. A u Bakuu 2012. godine velika je mogućnost da se obe strane nađu zajedno. Kako će predstavnike Jermenije, ako dođu, dočekati Azerbejđžan imaćemo priliku da uskoro vidimo, ali sasvim sigurno gostoprimstvo Azera prema Srbima je više od samo protokolarne obaveze. Željni saradnje, sa jasno iskazanom namerom da potpisani memorandum o saradnji između ministarstava omladine i sporta bude maksimalno aktivan, govori samo da su Srbiji, ekonomskoj, privrednoj i kulturnoj, bar ovde, vrata širom otvorena.

I dok u narednim danima pre svega budemo govorili o kvalitetu evrovizijske muzike, ukoliko Pesma 2012. godine doprinese smanjenju tenzije između Jermenije i Azerbejdžana odnosno još boljem kvalitetu odnosa između Srbije i "zemlje vatre" onda bi u svemu mogao da se pronađe i dodatni, onaj pravi životni... smisao.