Politička ili lična muzička ispovest? Pobednica Džamala je tvrdila da pesma govori o Tatarima proteranim sa Krima 1944, a ne o 2014. godini kada je Rusija anektirala Krim. Neposredno pre finala, promenila je priču.

„Naravno da se radi i o 2014. godini. Zamislite, kreativna ste osoba, pevač, ali dve godine ne možete da odete kući. Šta bi trebalo da uradim, samo da pevam fine pesme i da zaboravim na to?“, objašnjavala je pevačica iz Ukrajine.

Za ruske medije dileme nema: pesma je politička. Britanski Gardijan ovo finale naziva najpolitizovanijim do sada.

To što je ukrajinski vokal pobedio skup ruski nastup, ne mora da označava političku packu Rusiji, već ukus evrovizijske publike koja uvek traži nešto novo, smatra reditelj Gorčin Stojanović.

„Ukrajina je imala pesmu koja je zahtevna za pevanje i jedna je od retkih pesama koja nije konfekcijska. Ruska pesma je jedna konfekcijska pesma koju bez nastupa ne bismo ni primetili“, istakao je Stojanović dodajući da ne bi pobegao od činjenice da je to pre svega muzičko takmičenje.

„To ne znači da Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu, gotovo svako takmičenje gde se razne nacije sreću nisu lišeni političkog momenta“, naveo je srpski reditelj.

A taj politički momenat postoji od samog početka. „Evrovizija“ je i nastala kao pokušaj ujedinjenja Evrope. Zato je uvek bilo uspelih ili neuspelih pokušaja mešanja politike u muziku, podseća novinar Nedeljnika Marko Prelević.

„Kada je 1974. godine Turska izvršila invaziju na Kipar, a 1975. su Grci hteli da pošalju pesmu koja je govorila o poljima izbeglica i srušenim kućama, ali Evropska radiodifuzna unija to tada nije dozvolila, kao što nije dozvolila ni 2009. godine Gruziji da malo posle rusko-gruzijskog rata pošalje pesmu We Don't Wanna Put In“, rekao je Prelević.

U ovom muzičkom okršaju Rusije i Ukrajine razlikovali su se i glasovi publike i žirija. Ruski žiri Ukrajini nije dao nijedan poen, kao ni ukrajinski Rusiji. Ali, gledaoci iz Rusije su Ukrajini dali 10 poena, a gledaoci iz Ukrajine Rusiji maksimalnih 12.