Istorija učešća predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije u okviru Državne zajednice Srbija i Crna Gora i SFRJ takođe je impresivna. Počnimo od početka, od prvog učešća davne 1961. godine...

Od 1961. do 1992. godine

Jugoslavija je bila i ostala prva i jedina socijalistička zemlja koja je bila deo Evropske radiodifuzije. U Evropi posle Drugog svetskog rata, u vreme kada su podele na Istok i Zapad bile u žestokom usponu, Jugoslavija beleži svoje prvo učešće 1961. godine na Pesmi Evrovizije (Ljiljana Petrović, pesma slovenačkog kompozitora Joža Privšeka na tekst Miroslava Mike Antića „Neke davne zvezde", 6. mesto) i bez prekida učestvuje do 1977. godine. Zbog niza loših plasmana te godine se povlači sa takmičenja, ali se vraća 1981. godine. Sa novim načinom izbora svog predstavnika na festivalu "Jugovizija", Jugoslavija se takmiči tokom 80-ih godina (sa izuzetkom 1985. godine kada se povukla jer se datum održavanja Evrovizije poklapao sa datumom Titove smrti, 4. majem), pa sve do raspada države 1992. godine, kada beleži svoje poslednje učešće u okrnjenom sastavu (bez hrvatske i slovenačke televizije). Ukupno, SFRJ je učestvovala 26 puta na Pesmi Evrovizije, poslednji put Ekstra Nena je pevala „Ljubim te pesmama".

Najviše uspeha imali su izvođači koji su predstavljali TV Zagreb. Deset puta su predstavnici zagrebačke televizije birani za predstavnika Jugoslavije na Evrosongu, a takođe su i ostvarivali najbolje rezultate, uključujući i pobedu grupe "Riva" 1989. godine u Lozani. To je bila jedina pobeda Jugoslavije na Pesmi Evrovizije.

Predstavnici TV Ljubljana birani su šest puta, predstavnici TV Sarajevo pet puta, TV Beograd tri puta i TV Titograd dva puta za predstavnike Jugoslavije na Pesmi Evrovizije, a svakako je najzapaženiji rezultat ostvario predstavnik TV Titograd, hrvatski pevač Danijel, koji je 1983. godine u Minhenu sa pesmom "Džuli" osvojio visoko 4. mesto. Jedino Makedonija nikad nije imala svog predstavnika u Evropi.

Bez učešća dvanaest godina

Nakon raspada Jugoslavije, svaka od otcepljenih republika, sada već novih država, mogla je da nastavi takmičenje na Evrosongu. Hrvatskoj, Sloveniji i BiH je to već naredne 1993. godine pošlo za rukom, pa su ove države imale svoje predstavnike u Milstritu, u Irskoj. Makedonija je 1996. prvi put pokušala da se probije na evropsku muzičku scenu, ali bezuspešno. Svoj debi Makedonija je čekala do 1998. godine.

Savezna Republika Jugoslavija (kasnije državna zajednica Srbija i Crna Gora) zbog sankcija, isključivanja iz Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, nije mogla da aplicira za članstvo u Evropskoj radiodifuziji. Tek nakon političkih promena 2000. godine pokrenut je proces ponovnog pridruživanja Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope, što je bio preduslov i za članstvo u EBU-u. Tek od 2002. godine, SR Jugoslavija (kasnije državna zajednica Srbija i Crna Gora) aktivno je počela da se vraća u proces primanja u EBU i konačno, 2004. godine, pod drugim imenom i u potpuno drugačijem formatu takmičenja, nastupa na evrovizijskoj sceni u Istanbulu, i to sa velikim uspehom.

Veliki uspeh posle pauze - „Lane moje" na drugom mestu

Posle dugih 12 godina pauze, Državna zajednica Srbija i Crna Gora prvi put je imala učesnika na "Pesmi Evrovizije" u Turskoj, 2004. godine. Bio je to Željko Joksimović sa pesmom "Lane moje". On je bio autor kompozicije, tekst je pisala Leontina Vukomanović, a podršku na sceni činili su i vrhunski virtuozi „Ad hok orkestra". U polufinalu je sa 263 poena Srbija zauzela prvo mesto, dok je u velikom finalu, sa istim brojem poena - 263, od 36 zemalja učesnica, Srbija osvojila drugo mesto na 51. "Pesmi Evrovizije".

Glasovima kolega kompozitora zemalja učesnica, Joksimović je osvojio prestižnu nagradu "Marsel Bezenson", a za publiku je bio moralni pobednik takmičenja. Trijumfovala je Ukrajinka Ruslana pesmom "Wild dances". Pesma „Lane moje" čak i danas, posle deset godina, među brojnim anketama evrovozijskih fanova važi za jednu od najomiljenijih pesama u savremenoj istoriji Evrosonga.

Sledeće, 2005. godine predstavnici Srbije i Crne Gore bili su podgorička grupa "No Name" koja je sa pesmom "Zauvijek moja" u Kijevu zauzela 7. mesto.

Domaći izbor za predstavnika Srbije i Crne Gore 2006. godine obeležio je skandal koji je bio rezultat uzavrelih emocija u dvema republikama zbog inicijative crnogorskih vlasti za održavanjem referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Otrovne strele upućivane sa obe strane televizijskih kuća, pristrasno glasanje crnogorskih članova žirija, zviždanje i demonstrativno napuštanje publike u dvorani Sava centra na nacionalnom finalu, rezultirali su tome da se SCG povukla sa takmičenja u Atini.

Već naredne, 2007. godine, tada već nezavisne države, Srbija i Crna Gora, pojavljuju se na takmičenju u Helsinkiju i Marijina "Molitva" osvaja Evropu!

Evrosong u Beogradu 2008.

Pobeda Marije Šerifović dovela je "Evrosong" u Beograd, 2008. godine. Takmičenje se prvi put održavalo sa dve polufinalne večeri i finalnom večeri u Beogradskoj areni, jednoj od najvećih zatvorenih hala u Evropi, sa kapacitetom od preko 20.000 sedišta. Odgovorni emiter ovog takmičenja bila je Radio-televizija Srbije. U Beogradu su se takmičile rekordne 43 zemlje, a Azerbejdžan i San Marino su ove godine prvi put nastupile na Pesmi Evrovizije. Austrija je objavila da neće učestvovati zbog, kako su objasnili, „blokovskog glasanja". Italija, Monako, Slovačka i Luksemburg se nisu vratile takmičenju ni u 2008. godini.
Pobednica nacionalnog izbora za predstavnika Srbije 2008. godine u Beogradu bila je Jelena Tomašević sa pesmom "Oro", kompozitora Željka Joksimović i tekstopisca Dejana Ivanovića. Jelenina vrhunska interpretacija i kvalitet kompozicije "Oro" nisu ostali nezapaženi. Srbija je osvojila šesto mesto u ukupnom plasmanu 53. izdanja "Pesme Evrovizije".

"Cipela" Marka Kona na "Evrosongu" 2009. godine nije stigla dalje od polufinala u Moskvi, a Milan Stanković je pesmom Gorana Bregovića "Ovo je Balkan", u Oslu osvojio 13. mesto za Srbiju, na 55. "Pesmi Evrovizije".

Šarmantna i talentovana Nina Radojičić bila je peti predstavnik Srbije na "Pesmi Evrovizije" u Diseldorfu. Pesmi Kristine Kovač "Čaroban" milionska evrovizijska publika i stručni žiri dali su dovoljno poena za prolazak u finale. U konačnom plasmanu, Srbija se pozicionirala na 14. mestu, od 43 učesnika.

Radio-televizija Srbije 2012. godine donela je odluku da predstavnik Srbije na 57. "Pesmi Evrovizije" bude Željko Joksimović, i to je bilo drugo učešće njega kao izvođača, peto u njegovoj karijeri, na ovoj prestižnoj muzičkoj manifestaciji. Srbiju je predstavio pesmom „Nije ljubav stvar", osvojivši sjajno 3. mesto, u konkurenciji od 42 zemlje.

Srbiju su 2013. godine, na njenom poslednjem učešću do sada, predstavljale „Moje 3" pesmom „Ljubav je svuda", koje te godine nisu uspele da se plasiraju u finale.

Nakon jednogodišnje pauze, Srbija se 2015. godine, vraća na jubilarnu 60. Pesmu Evrovizije.