Eksteritorijalnost problem Skupštine

U susret usvajanju Akcionog plana za sprovođenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, koju je Vlada Srbije usvojila 21. januara 2011. godine, i u toku godišnjeg zasedanja Skupštine dijaspore, u emisiji Tema Srbije na vezi gosti su bili Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu dijaspore, Milisav Aleksić, potpredsednik Skupštine dijaspore i delegat iz Francuske, Violeta Brakus, potpredsednik Skupštine dijsapore i Srba u regionu i delegat iz Švajcarske, i Ljubomir Aleksov, delegat Skupštine iz Mađarske i predsednik Zemaljske samouprave Srba u Mađarskoj.

"Dobili smo vrlo kvalitetne predloge za sprovođenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matice i dijaspore i matične države i Srba u regionu, kvalitetne predloge za akcioni plan koji će nam koristiti u sprovođenju ove Strategije", izjavio je Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu dijaspore u emisiji Tema Srbije na vezi.

Delegati Skupštine dijaspore i Srba u regionu su usvojili rok od 60 dana da nakon predloga svih ministarstava u Vladi Srbije koji su dati na akcioni plan, dostave naknadno svoje predloge.

"Uključili smo legitimne predstavnike dijaspore u zvaničan život ove države. Želimo da političku saglasnost i volju državnog vrha Srbije artikulišemo tako da naša dijaspora od toga ima koristi, da afirmišemo 45 delegata da mogu uz potpunu podršku matice u svojim sredinama, u zemljama u kojima žive, da predstavljaju Srbiju i da budu neka vrsta ambasadora Srbije".

Jakšić je rekao i da "sve što je novo ne može da bude idealno od starta", i naglasio da se traže rešenja za poboljšanje poslovnika, komunikacije i svega onoga što je bitno da bi Skupština dijaspore i Srba u regionu opstala.

"Mi kao delegati želimo da skupština ne bude protokolarno, već delotvorno predstavničko telo", izjavila je u emisiji Violeta Brakus iz Švajcarske, potpredsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Imajući u vidu specifičnost te skupštine, Brakus je istakla da je osnovni problem eksteritorijalno delovanje, odnosno glasanje van skupštinskog zasedanja.

"Podneli smo određene predloge za promenu poslovnika, jer želimo da uvedemo novi način odlučivanja, ukoliko je to pravno dozvoljeno. Ukoliko ne možemo da dobijemo mogućnost da glasamo za određene akcije bez obzira kog tipa, kulturnog, humanitarnog, obrazovnog... kada smo eksteritorijalni, onda se dovodi u pitanje delotvornost i opstanak same skupštine. Mi ne možemo odlučivati samo jednom godišnje", zaključila je Violeta Brakus.

Brakus je istakla inicijativu da se od 5 do 8 predstavnika srpske dijaspore i Srba u regionu nađe u zvaničnom sazivu republičke skupštine.