Dvojezična deca u prednosti

Deca iz dijaspore uvek bolje nauče jezik sredine u kojoj žive nego srpski, iako u kući govore maternji jezik. Deca u rasejanju će postepeno sve lošije pričati srpski „ako nemaju mogućnost da se druže sa srpskom decom, da pričaju maternji jezik u letnjim školama ili ako ne dolaze u Srbiju", istakao je doktor Ranko Rajović, gost emisije „Tema Srbije na vezi", urednice Tamare Drezgić.

„Ako pričamo o deci iz dijaspore, bilo bi najbolje da sa roditeljima pričaju srpski, jer već imaju dovoljnu stimulaciju u vrtiću, u školi, na televiziji, na ulici, sve što gledaju na tom jeziku gde žive. Tako će oni paralelno razvijati oba jezika. Ako roditelji manje pričaju srpski, dete će bolje znati jezik države u kojoj žive, i sve ređe će pričati srpski", kaže dr Rajović.

Rajović savetuje roditelje da govore srpski sa svojom decom, da donesu iz Srbije cd-ove, vhs kasete, dečje pesme na srpskom jeziku, da bi deca imala dovoljan fond reči, jer jezik sredine će svakako savladati. Rajović smatra da je dvojezičnost prednost i da utiče na razvoj inteligencije dece.

„Inteligencija zavisi od broja sinapsi u mozgu - veza između nervnih ćelija, a bilingvalna deca stvaraju veći broj sinapsi. Dokaz za to je istraživanje u Kanadi koje je pokazalo da svi ljudi koji pričaju dva jezika od malena imaju mnogo slabije simptome Alchajmerove bolesti - bolest gde sinapse propadaju, pa čak i to da do mnogo težih oblika bolesti dolazi kasnije kod dvojezičnih nego kod ljudi koji pričaju samo jedan jezik", objašnjava Rajović i dodaje "broj sinapsi je u direktnoj vezi sa inteligencijom, a bilingvalna deca stvaraju veći broj sinapsi. Znači time formiraju veću intreligenciju u odnosu na očekivanu"

Akcenat u pristupu dvojezičnoj deci treba da bude na usmenoj kulturi jer „ako od govora zavisi inteligencija, moramo da pričamo sa decom. Kada postoji poremećaj govora kod deteta, to znači da ima manjak broja sinapsi u nekoj regiji mozga", kaže Rajović i savetuje da tada treba preći na jezik koji je dominantan u sredini u kojoj se živi.

„Psiholog treba da proceni inteligenciju deteta, jer prosečno inteligentno dete nekada neće moći da savlada dva ili tri jezika. Ne možemo da gledamo odvojeno govor od ukupnog razvoja deteta. U razvoju mozga govor se poslednji pojavio, pre tri miliona godina. Sve druge strukture su mnogo starije, pa je govor veoma osetljiv na poremećaj sinapsi u mozgu. Moramo znati da dečja igra veoma pomaže u ukupnom razvoju u bilingvalnoj sredini", naglašava Rajović.

„Ako pričaju sa decom srpski, a žive u Engleskoj i Australiji, ta deca će znati bolje engleski, nego srpski. Njihov fond reči je smanjen, oni primaju fond reči od roditelja koji je ograničen. Ako nemaju mogućnost da se druže sa srpskom decom u nekim letnjim školama ili da dolaze u Srbiju, oni će postepeno sve lošije i lošije da pričaju srpski, čak, iako, u kući govore srpski... Znači moraju da imaju stimulaciju, dovoljan broj reči, a to zavisi od porodice... Neprocenjiva je uloga babe i dede. Ako roditelji pozovu babu i dedu da im pomažu, e ta deca pričaju dobro srpski, jer bukvalno čitav dan provode sa babom i dedom i pričaju svoj maternji jezik", kaže Rajović.

Kod mešovitih brakova, dr Rajović naglašava da u kuću ne treba uvoditi treći jezik. Na primer, ako je majčin maternji jezik češki, a očev srpski, ne savetuje se da roditelji međusobno govore na engleskom jeziku!

Pored dečje igre i vežbi za razvoj sinapsi, roditeljima se preporučuje upisivanje dece u dopunske srpske škole, ukoliko za to postoji mogućnost. Međutim, bilingivizam je za nastavnike u dijaspori pravi metodički izazov. Violeta Brakus, profesorka i direktorka srpske škole u romanskoj Švajcarskoj, kao problem ističe nedostatak bilingvalnih udžbenika na temelju bilingvalne metode.

„Monolingvalni udžbenici koji su u primeni već više od deceniju, jasan su znak da bilingvalna metodika gotovo nema pristalica - strah od višejezičnosti, neznanje ili nezainteresovanost... Suočeni sa potrebama đaka u rasejanju, često smo u prilici da u nastavi i na seminarima u zemlji domaćinu improvizujemo i sami stvaramo bilingvalne nastavne listiće. Srpski đaci u Švajcarskoj žive u multikulturalnoj sredini koja favorizuje višejezičnost i osnažuje učenje maternjeg jezika, ali deca ne samo da nemaju adekvatan bilingvalni udžbenik, radnu svesku, već nemaju ni višejezični bukvar koji bi im olakšao učenje maternjeg jezika, koji je u rasejanju dobio funkciju stranog", zaključuje Brakus.