Život od sitnica...

U izdanju Arhipelaga objavljena je knjiga izabranih i novih pesama Čarlsa Simića koje su mu donele značajna svetska  priznanja i  najvažniju  američku pesničku nagradu "Poeta laureatus" Kongresne biblioteke u Vašingtonu.

Da nije pesnik, rado bi, kaže, bio vlasnik malog restorana, i sam bi gostima pripremao mediteransku hranu. Srećna je okolnost za poeziju da jeste pesnik i ljubav prema sitnicama života utisnuo je u stihove.

Čarls Simić: „To je naš život, nas život nije samo čitanje velikih knjiga, imati velike misli, nego raditi šta osećamo, npr. voditi psa u šetnju, šta god radimo, milion stvari koje radimo."

Vesna Jovanović: "Pred nama je knjiga koja je pregled vašeg celokupnog dela. Kako gledate sada iz ove perspektive unazad?"

Čarls Simić: "Kad sam bio mlađi, naravno, bio sam pod uticajem raznih teorija poezije, hteo sam da pišem pesme gde ja nisam prisutan uopšte, a posle sam ja sve više i više umešan i govorim o sebi. Neke su postale malo duže, narativnije. A ostao je neki buntovnički duh."

Vesna Jovanović: "Uvek ste pisali na engleskom jeziku, a potom su to drugi prevodili. Kakav je to osećaj kada vaše delo prevode na vaš maternji jezik?"

Čarls Simić: "Pa znate, čudno je. Zato što neki put ne mogu da prepoznam pesmu ili delove pesme. Ne bih tako rekao, čini mi se, da sam pisao na tom jeziku. A drugi put kažem sebi da bih baš tako ja rekao. Obe stvari su prisutne, nekad mi zvuči strano, a drugi put toliko poznato, toliko intimno, kao da sam ja pisao na srpskom."

Vesna Jovanović: "Dobili ste i najznačajniju američku pesničku nagradu koja potom pesnike obavezuje da nešto praktično urade za poeziju osim što pišu stihove. Šta ste vi uradili?"

Čarls Simić: "Nisam ništa uradio. Ja mislim da su malo ljuti zbog toga. Ja mislim da je situacija u Americi odlična, mnogo bolja nego kada sam ja počinjao pedesetih godina. Neki pesnici su imali vrlo lepe ideje, npr. Brodski je predložio da se stavi antologija u svaki hotel, u svaku hotelsku sobu, da pored Biblije stoji Antologija američke poezije. Odlična ideja, samo neizvodljiva, jer koji bi izdavač hteo da izda milione i milione knjiga koje bi stavili u hotelske sobe... Ja nisam hteo da sledim put neizvodljivih ideja, nego sam rekao da ne vidim neku potrebu momentalno da se nešto poboljša za američku poeziju, sve je u redu."

Vesna Jovanović: "Kada biste morali da odaberete jednu pesmu koja najviše govori o vašem delu, koja bi to bila?"

Čarls Simić: "(izgovara stihove pesme "Kamen")... Ja zamišljam šta bi bilo kada bih ušao u kamen, zamišljam šta je unutra, u tom malom oblutku."

Pesma o kamenu nije mu najdraža, ali je najpopularnija. Zato je rado poklanja onima koji je vole čitaocima.