Beg iz istočne Evrope

Da li vojno gomilanje NATO snaga na istoku Evrope prema Rusiji briše granicu između rata i mira? Ova dramatična militarizacija posebno je uznemirila one koji su sa prostora bivše Jugoslavije izbegli zbog ratnih dejstava u "mirnu luku istoka Evrope".

Neki naši doskorašnji sunarodnici koji sada žive u Poljskoj i Švedskoj, svesni opasnosti, šalju decu u Kanadu i Ameriku.

„Sa porodicom sam izbegao iz ratnog Sarajeva u Poljsku, a sada, zbog gomilanja NATO tenkova na granici prema Rusiji, smatramo da su nam deca sigurnija na tlu Amerike. Poslali smo decu u Kanadu, našli su posao i mislim da smo napravili razuman potez", kaže Dragan Knežević, koji je sa suprugom ostao u Poljskoj.

Slično misli i Mirko Radić iz Švedske. Svoju decu je poslao u Njujork.

Niko nije siguran da li se radi o „hladnom ratu" ili se sprema Barbarosa?

Pre 75 godina 22. juna 1941. godine, operacijom Barbarosa nacistička Nemačka počela je invaziju na Sovjetski Savez. Istog dana, 1812. godine, Napoleon je napao carsku Rusiju, podseća i Tolstoj u romanu Rat i mir.

Ujedinitelj Nemačke, Oto fon Bizmark, smatrao je Rusiju neuništivom i upozoravao da bi vojno sukobljavanje sa Rusima bilo nerazumno zbog ogromnog prostranstva ove zemlje i nečuvene upornosti i otpornosti njenog naroda.

„Tajna politike je uspostaviti dobar sporazum sa Rusijom", upozoravao je Bizmark svog ambasadora u Beču 1888. godine.

Slično Bizmarku razmišljao je juna 1941. i jedan od vodećih ljudi Rajha, Hitlerov lični sekretar Martin Borman. Skulptor Anro Breker, omiljeni Hitlerov umetnik, ispričao je francuskom književniku Žanu Parvuleskuu da mu je sekretar Borman sav izbezumljen došao 22. juna noću u iznenadnu posetu uzvikujući i panično ponavljajući istu rečenicu:

„Ovog junskog dana Nebiće je izvojevalo pobedu nad Bićem...Sve je srušeno...sve je izgubljeno..."

Ta strahota o kojoj je govorio bila je nacistička invazija na Sovjetski Savez.

U Nemačkoj su, u to vreme, kao i danas, postojale različite političke struje u odnosu na Rusiju.