Samo 183 đaka u Makedoniji uči srpski jezik

Iz godine u godinu, u osnovnom obrazovanju u Makedoniji, uprkos zakonskim mogućnostima, sve je manje đaka koji uče na maternjem srpskom jeziku.

U uslovima političkih nagodbi i trgovine stranaka u vlasti popis stanovništva u Makedoniji 2011. je (ne)očekivano krahirao. "Popravni" više niko i ne spominje. Tako se do daljnjeg, zvanično operiše sa podacima Popisa iz 2002. i, između ostalih, nagađa se i koliko je Srba u Makedoniji. Prema tim podacima, bilo ih je nešto manje od 36.000.

No, ako se o ukupnom broju Srba nagađa, veoma precizno se zna koliko srpske dece u redovnom obrazovnom procesu uči na svom maternjem srpskom jeziku. Svega 183-je u četiri škole. Srenjoškolaca na srpskom - nema.

U godini kada obeležavaju 68. godišnjicu postojanja ugledne obrazovne ustanove „Vuk Karadžić" u Kumanovu, nastavnici su organizovali manifestaciju - Dani srpskog jezika. Sprovodili su projekat „Kroz igru i pesmu". Na radionicama su deca sagledavala „dodirane tačke" srpskog i makedonskog jezika."

Projektovanja

Cilj radionica u školi je, kako je rečeno, da učenici sagledaju razlike i sličnosti između srpskog i makedonskog jazika. „Po projektu", radili su učenici i na prepevu srpskih pesama na makedonski... Prošla je i literarna radiionica pod nazivom "Pišem i pisaću", pa tribina na temu -"Nasleđe Vuka Karadžića"...

Udruženje Srba i Makedonaca iz Tetova dosada je „po projektima", prošle i pretpošle godine održalo dve manifestacije „Pišemo i stvaramo na srpskom jeziku".

Uz sve pohvale za inventivnost i trud nastavnika, u Kumanovu, ili aktivista Udruženja Srba i Makedonaca u Tetovu... ipak, nameće se neizbežno pitanje - može li se samo tako sačuvati i negovati maternji srpski jezik - po projektu. Realno, kakvo je to Vukovo nasleđe?

Po već odomaćenom, sa zapada prihvaćenom sistemu - projekata, slepo se slede instrukcije za eventualno odobravanje sredstava. Ako „ne prođe projekat", ovoga puta, „aplicirajte ponovo", a do tada, sačekajte sa aktivnostima... Može li tako, kada je jezik u pitanju?

Ne spominjući silne poruke, pouke, zavete i zaklinjanja predaka iz daleke prošlosti... od Nemanje, preko Preradovića („o jeziku rode..."), koje više malo ko i zna, i koje izgleda više i ne važe jer ih niko ne uslušuje, trebalo bi da se zna da je jedna od najumnijih Srpkinja Isidora Sekulić govorila - jezik je kuća naroda. Dakle, nešto iznad pukog međusobnog sporazumavnja. Može to „da se izvede" i na nekim drugim jezicima, ali gubitak maternjeg jezika, nenadoknadivo ruši čitave sadržaje nacionalnog. To naravno i te kako važi i za Srbe i srpski jezik.

Otuda suočeni sa nizom sličnih problema Srba u rasejanju i deo srpskog naroda u Makedoniji, očito gubi svoj maternji jezik. Ne treba previše stručnosti i znanja da bi se zaključilo da se ne može maternji jezik očuvati samo projektima.

Učenje, negovanje maternjeg kao suštinskog problema školske populacije, „dok ne premaši prag učenja", pre svega leži na porodici. Zatim dolazi škola, i država. Kada je Makedonija u pitanju - vera i crkva tu ne spadaju. A trebalo bi. U nizu specifika koje važe u Makedoniji, o veri i crkvi ne vredi ni govoriti. Sugerisana teza da ovdašnji Srbi imaju dve otadžbine - Srbiju i Makedoniju, nema previše potvrda u praksi o brizi u ovom pogledu. A i jedna i druga bi dakle trebalo da brinu da im deca, od malih nogu uče i na srpskom.

Otuđenost

Iz iskustva kroz delovanje Kulturno informativnog centra "Spona" u čijoj organizaciji se u protekle tri godine izvodi besplatna fakultativna nastava na srpskom po grupama za najmlađe, osnovce i odrasle, u Skoplju, jedno vreme u Kučevištu, zatim u selu Rečica kod Kumanova, održavanje časova više zavisi od entuzijazma kako profesora tako i roditelja polaznika, nego od izdržane osmišljene podrške, volje nadležnih i sredstava „dveju matica". Po konkursima za projekte iz Srbije u protekle dve godine, činjenica je bilo je delimične „sufinansirajuće" podrške. Iz Makedonije nikako.

Na časovima fakultativne besplatne nastave na srpskom u organizaciji "Spone", 50-tak školaraca iz Rečice, već treću godinu, pokazuju izvanredne rezultate. Ciklus te nastave za "prateći" period ove školske godine, u organizaciji "Spone", za sve grupe u Skoplju i Rečici, praktično na entuzijazam, upornost i kreativnu istrajnost svih učesnika - profesora, polaznika i njihovih roditelja, završava sledeće sedmice. Dalja „održivost nastave", zavisiće od eventualnog odobrenja projekta po konkursu u matici, za nastavak procesa. U protivnom i to će se vratiti „po starom".