Porazna izborna pobeda

Iako je predizborna kampanja Saveza Srba u Rumuniji za decembarske parlamentarne izbore bila najavljivana kao jedna od najorganizovanijih, izborni rezultati naše zajednice svrstavaju nas u donjem delu zlatne sredine nacionalnih manjina, piše Rajko Kornja u novom dvomesečniku Srba iz Rumunije.

Drugačije rečeno, zajednica koja smatra sebe organizovanom i ujedinjenom nije se izborno proslavila mada je Savez, odnosno Slavomir Gvozdenović dobio sasvim dovoljan broj glasova da bismo i dalje imali svog predstavnika u zakonodavnom telu Rumunije.

Dok se u Savezu ne izvrši analiza priprema i odvijanja predizborne kampanje, iako se tema "načela" na prošloj sednici RS SSR interesantno je pokušati identifikovati ključne razloge za dobijanje ipak samo 8.207 glasa, za oko 2.600 manje nego pre četiri godine.

Treba priznati da je to ipak ispod očekivanja i realnih mogućnosti, a da je bio bilo koji drugi kandidat prošli bismo možda još neslavnije. Među faktorima na koje nije mogao da utiče ni Savez, ni sam kandidat jeste smanjenje biračkog tela na nivou države za oko 40.000 glasača u odnosu na 2008. što logično znači da se i naš glasački korpus smanjio.

Potrebno je napomenuti da i ako je Slavomir Gvozdenović obišao gotovo sva mesta gde žive Srbi, on nije fizički mogao da sam dovoljno „pokrije" svih pedesetak naselja. Za to je možda bilo prikladnije da se u Savezu stvorio tim volontera iz svakog mesta, da se stručno obuče kako, kad i gde da dele izborne listiće, da lepe plakate, kako da obiđu svako srpsko domaćinstvo, šta da kažu, šta da pribeleže iz razgovora sa glasačima itd. Tako rade danas svi ozbiljni pretendenti na dobar izborni skor, pa ne iznenađuje to što su mnogi lokalni lideri Saveza, preko noći pretvoreni u volontere, često delovali, uz svu njihovu dobru volju, pomalo sramežljivo i neubedljivo u predizbornoj kampanji prilikom delenja predizbornih listića i komuniciranja sa našim biračkim telom.

Drugi činioci koji su donekle uticali na konačan izborni rezultat jesu nevreme, hladnoća i sneg koji je snažno padao na dan izbora i što je očigledno ubedilo mnoge glasače da odustanu od svog prava glasa i ne izađu na izbore. Na ovaj faktor se je moglo donekle uticati, jer je na primer i potpisnik ovih redova na sam dan izbora dobio čak četiri SMS poruke od raznih kandidata koje su ga podsećale da je budućnost u njegovom izboru, da je njegov glas veoma bitan i da je glasanje njegovo građansko pravo i dužnost.

No, za to je ipak potrebna baza podataka, zatim nekoliko osoba za slanje poruka i desetak pripejd telefonskih kartica. Fejsbuk, Tviter i ostale mreže nisu mnogo pomogle, jer je našim potencijalnim glasačima iz seoske sredine ovaj način komunikacije uglavnom nedostupan.

Drugi razlog treba tražiti u činjenici da je decembarska predizborna kampanja bila jedna od najagresivnijih i „najprljavijih" u poslednje dve decenije. Politički protivnici su koristili sva moguća sredstva da bi privukli glasače na svoju stranu. Takvo odvijanje kampanje je dovelo do veoma oštre polarizacije izbornog tela i u krajnjoj meri doprinelo da deo naših sunarodnika bude primoran da se opredeli za kandidate koalicija, a ne za svog sunarodnika i Savez. Na lokalnim izborima je to bilo još vidljivije, jer je bilo slučajeva da su Srbi, po svojoj volji ili ne, kandidovali na izborne liste partija i time odvukli za sobom deo srpskog glasačkog korpusa.

No, vratimo se decembarskim izborima. Od nacionalnih manjina, izuzev mađarske, najviše glasova, gotovo 40.000 dobili su Nemci iako ih je zvanično ukupno 37.000. Oni su još jednom dokazali da su disciplinovani, pedantni i savesni. Što se nas Srba tiče, po broju dobijenih glasova nalazimo se na 12. mestu od 18 manjina. Ispred nas su Rusi, Slovaci i Česi, Tatari, Grci, Albanci, Jevreji, Bugari, Jermeni, Makedonci i Romi. Pitate se ko je ostao iza nas? Iza nas su ostali jedino Poljaci, Italijani, Ukrajinci, Turci, Hrvati i Rusini.

Podaci iz priložene tabele govore da su najbolju predizbornu kampanju imali Albanci kojih je manje od 500, tj. mogu stati u deset autobusa, a za njihovog kandidata je glasalo čak više od 10 hiljada osoba. Bilo bi interesantno videti na koji način je gospođa Manolesku uspela da privuče toliki broj glasača iako je u poznim godinama, a da pritom i nije neka harizmatična ličnost.

Prema rezultatima izbora dobro su odradili kampanju i Rusini koji su dobili skoro deset puta više glasova nego što ih je ukupno u Rumuniji. Jermeni, Makedonci, Jevreji, Poljaci i Grci su se i oni primerno mobilisali i sakupili gotovo tri puta više no i vesnik temišvarski glasova nego što im je ukupan broj. Iz tabele proizilazi i da su pomenute zajednice bile izborno složne i aktivne u podršci svom kandidatu ma kakav on bio i da je aktivnost njihove organizacije bila fokusirana kako treba. Svi oni su uspeli, u manjoj ili većoj meri da privuku i „rumunske" glasove. Kako su u tome uspeli, može se samo pretpostaviti.

U ovom segmentu krivica pada u najvećoj meri na Savez kao organizaciju jer je poznato da se na opštim izborima glasa organizacija, a na lokalnim kandidat.

Upoređujući broj glasova u odnosu na ukupan broj, najgore su prošli Romi i Ukrajinci, a posle njih su Turci, Rusi i mi Srbi. Po nekoj jednostavnoj računici, da su svi Srbi s pravom glasa glasali za svog poslanika, kandidat Saveza bi morao da uknjiži bar 10-12.000
glasova.

Iz ovog se može zaključiti da uprkos tome što je Gvozdenović poznat ne samo unutar zajednice, već važi za jednog od najabilnijih poslanika nacionalnih manjina, srpska zajednica se nije ujedinila i mobilisala kao što su uradili na primer Makedonci. Što se tiče procentualnosti glasanja, mi smo dakle u drugoj polovini „zlatne sredine" etničkih zajednica. Ni približno gde možemo da budemo i daleko od onog što umišljamo da jesmo.

Što se geografske raspodele glasova za srpskog poslanika tiče, ovoga puta je zakazala Timiška županija gde smo sakupili samo oko 1.700 glasova u poređenju sa 2.500 od pre četiri godine. Na ovako loš izborni rezultat u Timišu najviše su uticali slab odziv Srba iz Temišvara i njihova svest o pripadnosti srpskoj zajednici, jer je u samom gradu na Begeju izbrojano za Savez svega 995 glasa, dok je 2008. taj broj iznosio čak 1.464.

I u županiji Arad zabeležen je slabiji rezultat za oko 150 glasova nego na prethodnim parlamentarnim izborima kada smo imali 453 glasa. Svoj rezultat je međutim popravio Karaš Severin gde je SSR dobio čak 1.250 glasova, za 300 više nego 2008. Primera radi, opština Sokolovac je bila ovog puta na nivou i od 172 glasa 2008, sada je srpski poslanik dobio čak 257, gotovo dva puta više nego svi ostali kandidati zajedno. Mehedinc odnosno  Svinjica je i sada donela SSR-u oko 150 glasova što je izgleda njen maksimalan domet. I Bukurešt se pokazao kao konstantna izborna jedinica pošto donosi Savezu između 280 i 300 glasova na svakim izborima. Posebna priča i ujedno teško objašnjiva je županija Vranča gde zvanično žive dva Srbina, a 2008. je u pomenutoj županiji Savez dobio 576 glasa, a sada 535.

Realno gledajući, na osnovu rezultata decembarskih izbora može se reći da smo kao zajednica prošli bolje nego što smo radili, a lošije nego što smo očekivali. Veoma je moguće, ako se ništa ne bude preduzelo, da na sledećim izborima zabeležimo još slabije rezultate.

Možda je potrebno da se u Savezu posebno analiziraju rezultati parlamentarnih izbora za svaku opštinu i mesto i da se na osnovu takve analize preusmere investicije prema onima koji i na izborima svojim delanjem i glasovima stoje uz Savez i zajednicu. Neka se svako od nas upita najpre šta je on učinio za zajednicu, pa tek onda šta je ona uradila za njega.