"Smetnje na vezama" sa maticom Srbijom

Uvodom u veoma bogatu i konstruktivnu raspravu na radionici, rukovodilac Centra Milutin Stančić je istakao značaj realnog, objektivnog i kritičkog sagledavanja ukupne, uopštene informativne ponude i uticaja medija iz matice na Makedoniju, sa komparativnim pregledom ranijih iskustava i sadašnjeg „skraćenog dometa" naših glasila.

On je precizirao da se na iskustvima uticaja štampanih medija koji se distribuiraju u Makedoniji, posebno Politike i Večernjih novosti, donekle Kurira, Blica... delimično i retkih časopisa, nedvosmisleno uočava olako prepuštanje, ili gubljenje nekada sigurnog tržišta i čitalačke publike, posebno Srba.

"Zahvaljujući satelitskoj ponudi u Makedoniji su gledaoci u mogućnosti da prate i srpske TV kanale pre svega RTS, Pink, Hepi, B92... No, kada je u pitanju izvorna pokrivenost Makedonije u povratnom informativnom smislu to izostaje. Trenutno, za razliku od ranijije situacije sada u Skoplju rade samo još par srpskih dopisnika. Sve ostalo je svedeno na internet informativnu razmenu agencijskih sadržaja, često bez adekvatnog „srpskog ugla" i pogleda na produkciju.

Delimično prisustvo tema iz života srpske zajednice u Makedoniji povremeno je zastupljeno u Programu za dijasporu RTS, emisiji Večeras zajedno Radio Beograda, Međunarodnog radija Srbija, između ostalog kroz saradnju sa Sponom, što može predstavljati uputan primer partnerskog delovanja i u ovoj sferi", rekao je Stančić.

On je ukazao i na značaj edukativnog aspekta medijskog uticaja matice na Srbe u rasejanju.

"U delu informativne ponude na srpskom jeziku u Makedoniji svoje mesto imaju i naša dva glasila Spone internet portal i jedini časopis na maternjem jeziku Slovo", podsetio je Stančić.

Zato je na radionici prvo reč dao profesoru srpskog jezika, lektoru Đorđu Kandiću koji se, kako je rekao, maternjim jezikom bavi 52 godine, a u poslednje vreme radom i u jedinom časopisu na srpskom Slovo koji u Skoplju izdaje Spona.

Zamračen „Vidik"

"Uviđam dosta problema sa srpskim jezikom u informativnoj ponudi - pisanoj i govornoj. Dosta je grešaka u štampi, u pisanju. Jer mnogi olako shvataju taj poziv i upuštaju se u pisanje, a vide da su putevi krivudavi", rekao je Kandić, i naveo neke konkretne primere i iskustva iz prakse.

Podsetio je i na ustavnu obavezu službene upotrebe ćiriličkog pisma u Srbiji uz primedbu „da se u nekim štampanim medijima u matici, kao što su Blic i Kurir, na primer, ne poštuje..."

Kandić se posebno kritički osvrnuo i na lošu jezičku „ponudu", informativnu zapuštenost i uređivačku, političko-stranački diktiranu cenzuru u emisiji na srpskom jeziku „Vidik", javnog servisa Makedonske radio televizije.

O nekim ranijim iskustvima i pogledima sa profesionalnog novinarskog aspekta, govorio je doajen Milisav Krstić, nekadašnji dugogodišnji dopisnik Politike iz Skoplja.

"Sada sam samo čitalac, u penziji sam više od decenije, posle angažmana u Politici. Mogu reći da je to bio intenzivan, gotovo danonoćni naporan novinarski rad. Iz Skoplja smo pokrivali čitavu Makedoniju. Bila je to prava mala redakcija. Bilo je saradnika iz gotovo svih većih mesta u zemlji. Politika je kao i Večernje novosti bila izuzetno čitana, bili su to tiraži koji su sada nezamislivi na području Makedonije. Ta dva beogradska lista su imala i posebne stranice sa temama iz Makedonije, što se razumljivo i te kako pozitivno odražavalo i na visoke tiraže na ovdašnjem tržištu", rekao je Krstić.

Nije propustio da ukaže na pogubnost surovih iskustava s polovine 90-tih, kada su po osamostaljenju Makedonije, vlasti u Skoplju administrativno čak i zabranjivile distribuciju srpske štampe...

Informacija i pouka

"Mislim da je trenutni domet srpske štampe, kako glasi radni naslov ove radionice, da budem plastičan, kao kada cilj gađate - praćkom, rekao je u raspravi novinar i analitičar iz Skoplja, Aleksandar Nikolić Pisarev, iznoseći i neke konkretne pokazatelje koji oslikavaju glavnu čitalačku publiku u Makedoniji i desetkovane tiraže svih listiva koji se distribuiraju na ovdašnjem tržištu.

Pisarev je podržao važnost iznetih poruka lektora Kandića u vezi srpskog jezika kako u štampi tako i u elektronskim medijima. Rekao je da je to zapravo nužno i u pogledu edukacije samih nastavnika srpskog jezika u retkim školama u Makedoniji, sve otuđenijeg i asimilacijom proređenijeg srpskog življa uopšte, pa i predstavnika i „prvaka" ovdašnjih stranaka Srba, kako je rekao, "tender partije", kao i Makedonaca, ad-hok olako angažovanih honorarnih dopisnika beogradskih elektronskih medija.

"Što se tiče elektroniskih medija iz matice mogu reći da nemamo razloga da budemo nezadovoljni onim što čujemo o Srbiji, o Srbima u svetu i o svetu uopšte, ali me pojede sramota i tuga kada čujem neki izveštaj „na srpskom" iz Makedonije za koji je potrebno titlovanje", rekao je Pisarev.

Dopisnik Večernjih novosti, Mladen Stančić je rekao da Makedonija, kao prvi sused Srbije, sa srpskom zajednicom u njoj, u svakom slučaju, predstavlja značajno „nezaobilazno područje u svakom pogledu, ali, koje je, na žalost, informativno - zapušteno."

Na vlastitim i drugim iskustvima, on je naveo surove primere indoletnog, nejasnog i čak, po srpske interese pogubnog „cik-cak" krivog strateški nejasnog uređivačkog pristupa medija iz matice. Bilo „pre ili posle njihove privatizacija". Podsetio je i na prepuštanje medijskog prostora, prodajne mreže kuća iz Beograda u Makedoniji, čudno otuđenje dopisništava u Skoplju, „u kojima se sada baškare neki advokatski mešetari".

Primer neshvatljivog bagatelisanja značaja pravog dopisničkog pokrivanja Makedonije i „zaboravnosti" očuvanja uzurpirane imovine nekadašnjeg dopisništva srpske Nacionalne agencije Tanjug u Skoplju, kako je rekao, predstavlja ilustraciju neshvatljivo odužene indoletnosti države Srbije.

Odgovornost države

Otpravnik poslova Ambasade Srbije u Skoplju, Dušanka Divjak Tomić je istakla značaj organizacije ovakvog, prvog skupa, radionice sa veoma značajnom temom i sugerisala da bi rad na ovom planu trebalo nastaviti uključivanjem i predstavnika „nadležnih iz matice" koji bi mogli i da ponesu deo odgovornosti u tom pogledu.

Ona je najpre napomenula da Srbi u Makedoniji nisu dijaspora, već „autohtoni Srbi, deo našeg naroda koji je, ne svojom voljom, ostao sa jedne strane granice..."

"I vi u Makedoniji se trudite da ostvarite i očuvate ono što je najvrednije, osećanje pripadnosti srpskom narodu. Sigurno ono što je najvrednije, morate da očuvate, a to je srpski jezik. Deo značaja u tom smislu nesumnjivo imaju i mediji. A u informativnom smislu, apsolutno ste u pravu, slažem se da je država Srbija, na žalost, potpuno zapostavila Makedoniju. Prvo, ovde gotovo i da nema stalnih dopisnika.

Mislim da država Srbija i naši mediji, u Makedoniji moraju imati stalna dopisništva, imajući u vidu značaj zajedničkih interesa sa ovom susednom i nama veoma bliskom zemljom u svakom pogledu. U tematskom delu, kao što je govorio Stančić, naši mediji zapostavljaju život naših ljudi u Makedoniji. U tom pogledu, moram reći da je u makedonskim medijima Srbija znatno više zastupljena, nego što je Makedonija u srpskim.

Druga je stvar kako je ta zastupljenost oslikana. Nedostaju u našim medijima teme iz života dela srpskog naroda u Makedoniji, informacije o brojnim srpskih kulturno-istorijskim spomenicima, nasleđu... Odgovorno tvrdim da je radom Ambasade, matica veoma dobro i objektivno upoznata o svim tim aspektima i značajnim pokazateljima iz Makedonije u ovoj sferi", rekla je Dušanka Divjak Tomić.

Mali udžbenik književnosti

Stomatolog dr Ivana Papić, član Spone veoma je jasno i slikovito podsetila na svoje odrastanje i sazrevanje uz Politiku, negovanjem jezika, govoreći o kulturnom dodatku.

"Politika je oduvek bila prisutna u mojoj porodici. Znam kakva je bila nekada, a vidim kakva je sada. Nažalost, o ovom listu u superlativima mogu da govorim samo u prošlom vremenu. O onom vremenu kada su tekstovi imali lični pečat autora. Recimo, tekstove vrsnih autora poput Milovana Danojlića, Božidara Mandića... čekali smo i čitali po nekoliko puta. Zatim slovo o jeziku gde su pisali poznati lingvisti Egon Feteke, Ivan Klajn. Dakle, svi ovi napisi imali su pored informativne i edukativnu funkciju. Kulturni dodatak nudio je materijale koji su bili mali udžbenik književnosti iz kojih sam učila. Drugo razočarenje priređeno nam je promenom formata ovog dodatka i fontova, odnosno grafičkog dizajna samog lista tako da Politiku, danas jedva prepoznajem", rekla je Ivana Papić.

Profesor srpskog jezika, Nena Ristić Kostovska, saradnik časopisa „Slovo" i predsednica Udruženja žena Srpkinja u Makedoniji, složila se da je evidentno zapostavljanje Srba u ovoj zemlji od strane medija u matici.

"Neprihvatljivo je što se na stranicama vodećih listova u matici ne nalaze prilozi o životu Srba u Makedoniji, o kulturno-istorijskim spomenicima o mladim sportistima koji postižu vrhunske rezultate, o mladim kreativcima koji su promovisani u Evropi.

Srećom, poslednjih godina imamo časopis Slovo i portal Spone na čijim stranama uspevamo donekle da nadoknadimo tu prazninu. Novinari ovog časopisa obilaze gotovo sve sredine u Makedoniji u kojima žive Srbi. Išlo se i u mesta u kojima nikada nije kročila novinarska noga niti je pisano o tim ljudima i njihovim problemima. Pisalo se i o mladim sportistima i njihovim uspesima na svetskim sportskim terenima o kojima su izveštavali vodeći svetski sportski časopisi, ali ne i mediji iz Matice. Srpski narod koji ovde živi i kulturno naslađe koje imamo nikako ne sme da bude tema koja se zaobilazi. Naprotiv", sugerisala je Nena Ristić Kostovska.

Vlada Mitev, vlasnik firme Vitapres, koja u saradnji sa izvoznikom srpske štampe Unipres iz Beograda, u Makedoniji distribuira listove: Večernje novosti i sva izdanja Kompanije Novosti, Politika, Sportski žurnal, Kurir, Blic, Alo, Pečat, Vreme, Nin... izneo je precizne podatke o tiražima srpskih štampanih medija u prodaji prevashodno u Skoplju i Kumanovu, kao i Bitolju, Ohridu.

"U odnosu na neke prethodne periode činjenica je da su tiraži beogradskih listova u Makedoniji veoma opali. No, mora se reći da deo stalnih i proverenih čitalaca u Skoplju posebno drži do svojih novina i redovno ih kupuje i čita, kao što su na primer, Večernje novosti", rekao je Mitev.

Univerzitetski profesor dr Vera Stojčevska Antić je kritički govorila o uskraćenosti tema iz oblasti kulture u srpskim medijima, posebno istakavši primer ignorisanja naučnih skupova u oragnizaciji Počasnog konzulata Srbije u Bitolju, odnosno počasnog srpskog konzula Siljana Micevskog.

"Sa tih naučnih skupova izdati su posebni zbornici naučnih radova iznetih u Bitolju od strane veoma istaknutih učesnika iz Makedonije i Srbije, o uzajamnim diplomatskim, kulturnim i drugim vezama tokom bliže i dalje istorije. Po obimu i sadržinskim vrednostima dokumenata ti zbornici prevazilaze izdanja nekih fakulteta i naučnih institucija i ustanova. O tim skupovima i izdanjima, međutim, u srpskim medijima gotovo i da nije bilo informacija, što je zaista čudno i neobjašnjivo", rekla je profesor Vera Stojčevska Antić.

Jedan od najstarijih članova Spone, Lazar Perović, nekadašnji ugledni privrednih koji je tri decenije uspešno vodio kompaniju u Nemačkoj, izneo nez primera o značaju medijskog uticaja na očuvanje srpskog identiteta, kulturnog i duhovnog vezivanja za maticu i njenu afirmaciju u svetu. Upravo zato je ocenio da je od posebnog značaja angažman ljudi u Sponi da ti, između ostalog i patriotski uticaji srpskih medija na deo našeg naroda i u Makedoniji bude analiziran preko radionica sa ocenama i porukama matici.