Skupština dijaspore: sudbina i komentari

U pokušaju da saznamo stavove delegata Skupštine dijaspore i Srba u regionu koji se odnose na budućnost ove institucije svim delegatima smo poslali elektronski upitnik sa sledećim pitanjima: Da li smatrate da Skupština dijaspore i Srba u regionu treba da postoji?
Koji su po vama osnovni problemi u dosadašnjem funkcionisanju Skupštine dijaspore i Srba u regionu? Da li imate predloge za rešenja koja bi prevazišla dosadašnje probleme?

Radivoje Petrikić, jedan od tri delegata iz Austrije kaže da ova institucija „nije bila plod stvarne želje za unapređenjem odnosa sa dijasporom i suštinskog zaokreta u odnosu prema dijaspori, već nastojanja da se opravda i zadrži jedan glomazni aparat službenika u Ministarstvu za dijasporu". Petrikić navodi netransparentnost izbora delegata i organa Skupštine, kao i nefunkcionalni Poslovnik o radu kao razloge koji su blokirali uključivanje Skupštine u rešavanje problema dijaspore.

„Skupština dijaspore je, i pored njenog glamuroznog konstituisanja i brojnih pompeznih najava u periodu nakon toga, marginalizovana i uprkos težnji i brojnim inicijativanja jednog dela njenih delegata, nije postigla nikave vidljive rezultate rada", kaže Petrikić i ističe da odgovornost za ovakvo stanje nosi predsedništvo Skupštine koje se nije izborilo za drugačiji odnos prema Skupštini, niti je uzimalo u obrzir inicijative i ideje jednog broja delegata.

„Treba napomenuti i delimičnu inertnost i nezalaganje jednog dela delegata, čije su se ambicije u pogledu Skupštine dijaspore završile izborom za delegata, bez proaktivnog pristupa i sa minimalnim učešćem u njenom radu", napisao je Petrikić u pismu upućenom Programu za dijasporu RTS-a.

Imajući u vidu to da se „reč dijaspora skoro uopšte ne čuje u nastupima i delovanju nosilaca političkih funkcija u Srbiji", kao i da se efekti rada Kancelarrije za dijasporu još uvek ne vide Petrikić je rezervisan kada je reč o budućnosti Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

„Uz nasleđene i nerešene probleme u funkcionisanju Skupštine dijaspore teško je zamisliti da će ona u budućnosti ostvariti ciljeve zbog kojih je konstituisana i imati značajniju ulogu u kreiranju novog odnosa između matice i dijaspore i uspostavljanju narušenog poverenja", kaže Petrikić.

Skoro identične stavove, ali sa više detalja predočila nam je Violeta Brakus, potpredsednica u ostavci i delegat Skupštine dijaspore, jedna od tri predstavnika Srba iz Švajcarske. Brakus je zbog brojnih nepravilnosti već nakon Druge skupštine najavila ostavke na svoje funkcije. Na insistiranje aktivista srpske zajednice u Švajcarskoj ostavka je podneta samo na potpredsedničku funkciju. Kako treće zasedanje Skupštine nikada nije održano ostavka nije ni potvrđena.

„Još tokom prve Skupštine sam htela da izađem iz priče, a nakon prve sam javno naglasila da je nedopustivo da u Predsedništvu nema predstavnika prekookeanske dijaspore i da sam spremna da ustupim svoje potpredsedničko mesto, predstavniku te grupacije", kaže Violeta Brakus.

Svoje neslaganje sa načinom na koji je Skupština koncipirana Brakus je izražavala u više navrata.

„Pisala, inicirala, tražila... a kad na sve to ne dobijete ni potvrdu o prijemu onoga što ste poslali, a kamoli da ima najave za rešavanjem, onda se postavlja pitanje: "šta ćete u tom kolu?", obrazlaže Violeta Brakus svoju ostavku.

Sudeći po upućenim dopisima osnovni problemi Skupštine su definisani još nakon prvog zasedanja, a najveći je netransparentnost metodologije odlučivanja delegata "eksteritorijalno po važnim pitanjima, mimo skupštinskog zasedanja, te nas tako događaji pretiču", navodi Violeta Brakus. Način na koji bi se odlučivalo na daljinu, uprkos brojnim zahtevima delegata, nikada nije definisan. Inače, među brojnim predlozima Brakusove bilo je i takozvano Predsedništvo Skupštine sa "rotirajućim potredsednicima", kao i uvođenje teritorijalnih izvestilaca.

Srđan Mladenović, predstavnik Srpskog saveza iz Švedske u Skupštini dijaspore i Srba u regionu kao jedan od glavnih problema navodi netransparentsnost po pitanju izbora delegata.

Prema Zakonu o dijaspori, Skupština broji 45 delegata. Na osnivačkoj Skupštini 2010. godine mi smo izabrali 49 delegata što je suprotno Zakonu", kaže Mladenović i navodi da se nakon zasedanja pojavio i Zapisnik sa 51 imenom.

„Problem oko delegata nije samo što mi ne znamo da li nas ima 45, 49 ili 51 delegata već i to što nigde nije definisano ko može da bira delegate. U Švedskoj je to jednostavno zato što postoje dve krovne organizacije i obe daju po jednog delegata", ističe Mladenović . Suprotno ovom primeru dobre prakse Mladenović navodi primer iz Nemačke, gde je umesto 4 verifikovano čak 7 mandata, netransparentno i na različite periode, bez opšte primenjenog kriterijuma. Nepravilnsoti oko izbora delegata iz Nemačke su između ostalog završile kao predmet u Agenciji za borbu protiv korupcije, a Mladenović navodi i neregularnosti povodom izbora delegata iz Kine.

„Mi delegati smo često vodili prepiske o ovom problemu, ali nismo naišli na razumevanje kod MZD ili kod predsednika Gvozdenovića. Tražili smo da nam se dostave svi izveštaji o izboru delegata koji postoje u zgradi MZD. Mi to do danas još nismo dobili", ističe Mladenović nedostatak komunikacije sa matičnim ministarstvom.

Ana Milošević je bila delegat Skupštine od 2010. do 2012. i predstavljala je Srbe u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu. Ona ističe realnu potrebu za intenzivnijim učešćem dijaspore u političko-društvenom životu matice.

Zbog nepoverenja u budući rad nove Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu našla se među pristalicama osnivanja Nezavisne kancelarije za dijasporu u Srbiji. Miloševićeva je takođe skeptična po pitanjima funkcionisanja Skupštine, ukoliko se nastavi dosadašnja praksa odnosa na liniji Skupštine dijaspore i vladinog organa zaduženog za dijasporu.

"Skupština će se održati kada se za to stvore tehnički uslovi, i kada se o nekom eventualnom predlogu nadležnog organa koji je zakonom odgovoran za tehničke poslove organizacije, izjasne svi delegati", objašnjava Ana Milošević.

„Ukoliko se, pak, Kancelarija rukovodi dosadašnjim paternalističkim stavom Ministarstva dijaspore, te bez konsultacija sa delegatima sama kreira naše vreme i porodični budžet (Skupština dijaspore postoji zahvaljujući finansijama naših porodica), onda zaista nema smisla gubiti dragoceno vreme i trošiti novac građana Srbije na dnevnice onih koji nam ne mogu dati odgovore na pitanja od interesa", zaključuje Ana Milošević.

Miodrag Kreculj je takođe bivši delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu, do 2012. godine. Nakon, kako ističe Kreculj „dvogodišnjeg negativnog iskustva razočaravajuće nade, marginalizacije konstituisane Skupštine dijaspore i Srba u regionu, nepoštovanja ličnosti i statusa delegata, kršenja Zakona o dijaspori" ističe nužnost personalne i organizacione rekonstrukcije vladinog organa zaduženog za poslove dijaspore, ali i konstruktivne predloge za unapređenje rada Skupštine dijaspore i Srba u regionu kao i odnose ove Skupštine sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, Vladom Srbije i drugim državnim institucijama.

Svoj predlog Kreculj je u julu 2012. uputio svim delegatima Skupštine dijaspore, kao i Aleksandru Vučiću, prvom potpredsedniku Vlade Srbije.

U delu koji se odnosi na probleme u radu Skupštine dijaspore Kreculj navodi da je već „predlog Poslovnika svojim sadržajem nagovestio kako će izgledati budući rad Skupštine i markirao domen delegatskih prava i mogućnosti".

Manjkavost Poslovnika nije ispravljena ni amandmanima, tako da je Skupština ostala protokolarno telo bez prave mogućnosti da utiče državne institucije kada je reč o dijaspori i Srbima u regionu.

Jedan od predloga Kreculja odnosio se i na „mogućnost da delegati tj. Skupština dijaspore budu predlagači - inicijatori (preko posrednika (Ministarstva ili Kancelarije) zakonskih uredbi i drugih podzakonskih akata ili samih zakona u domenu prava i obaveza koji se tiču rasejanja".

S druge strane uticaj i nadležnosti vladinog organa, kako bi Skupština samostalno donosila i sprovodila odluke „treba ograničiti i svesti na savetodavnu i tehničku podršku bez mogućnosti mešetarenja i drugih zloupotreba".

Nikola Todorović, delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu iz Slovenije smatra da ova Skupština treba da postoji i da predstavlja dobro rešenje uz odgovarajuće izmene i dopune zakona može biti od velike koristi i matici i dijaspori.

"Korupcija i nerad bivšeg vođstva Ministarstva vera i dijaspore, kao i nestručan rad stručnih saradnika u dosadašnjem MVD, ili nedostatak slobode, kod tumačenja pravnih propisa, uz korumpiranost sadašnjeg vođstva Skupštine dijaspore i Srba u regionu", osnovni su problemi sa kojima se Skupština suočila, po rečima Nikole Todorovića.

„Rad Skupštine je moguće unaprediti, kada se taj rad smesti u postojeće zakonske okvire, a što je moguće samo sa novim vođstvom Skupštine. Novo vođstvo kancalarije, ako ne padne pod utisak svojih (ne)stručnih službi, može biti garancija dobrome radu Skupštine", kaže Nikola Todorović.

Slavomir Gvozdenović, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu smatra da Skupština treba da postoji, ali priznaje da joj je reorganizacija potrebna, kako bi postala funkcionalnija.

Osnovni problem dosadašnjeg neuspeha Skupštine po Gvozdenoviću, je loša komunikacija.

"Ne najbolja komunikacija sa (do sada) Ministarstvom vera i dijaspore, kao i komunikacija između delagata Skupštine. Jedan od problema u dosadašnjem funkcionisanju Skupštine jeste i nedovoljna obaveštenost o aktivnostima reprezentativnih srpskih organizacija u rasejanju (koje su i dale delegate); čini mi se da smo pre svake rasprave dužni da informišemo i novoosnovanu Kancelariju i svoje kolege delegate o svojim aktivnostima, o razlozima njihovog organozovanja i rezultatima koji se postižu, kakva je saradnja u tim aktivnostima sa diplomatskim predstavništvima Srbije i koliko su te aktivnosti uvažene (i podržane, i materijalno od država u kojima živimo i radimo)", kaže Gvozdenović i dodaje da tek u tom slučaju delegati mogu da iznose stavove, primedbe i predloge.

Gvozdenović dodaje da u cilju poboljšanja funkcionalnosti Skupštine treba aktivirati postojeće odbore i organizovati sednice Skupštine dva puta godišnje, bar "jedno od dva zasedanja imalo i konsultativan karakter".