Iskustva prinudne selidbe

Pod sačom tropskih temperatra skopskog „izgor leta" nametnutom prinudom nasleđenih „dobrih usluga" i „partnerskih" podmetanja, Kulturno-informativni-centar Srba u Makedoniji „Spona", preseljen je u nove prostorije na drugom spratu Tržnog centra „Paloma bjanka" u Skoplju.

Tom prinudom uprkos svim nedaćama navučenim pomenutim „logistikama" na pleća „Spone" pre svega podmetnutim, a ne pokrivenim ranije „pazarenim" nametom na ime preskupe „kirije" dosadašnjeg prostora i stalnog nevoljnog praćenja sudskih lavirinata u otkrivanju pravog legalnog „stanodavca", okončana je još jedna faza u aktivnostima Centra. Uzgred „otresena je i prašina" ostavljena od nekih trabanata ispalih na „krivinama" iskušenja koja prate delovanje ovakvih organizacija, poput „Spone".

Još u najavama neminovne selidbe, „u nedoba", podrobnim blagovremenim upoznavanjem o realnom stanju u pogledu razgraničenja između doslednog sprovođenja projekata pre svega vezanog za informisanje preko portala „Spona" i časopisa „Slovo", kao i organizovanja dopunske fakultativne nastave na srpskom jeziku u Skoplju i selu Rečica kod Kumanova, književnih radionica, likovnih izložbi, prezentacija, predavanja i nametnutnog pokrivanja preskupe zakupnine prostora, neki samozvani tobožnji saradnici, partneri, savetodavci, „odozgo i odozdo", prijatelji i podrživači, „unutrašnji i spoljni", bukvalno su se izgubili. Povučeni u svoje bezbedne „busije" čekali su rasplet situacije, poneki čak, ne skrivajući zluradost u predviđanju kraha započetih i razgranatih aktivnosti.

S druge strane veliki broj iskrenih i potvrđenih saradnika „Spone" u Makedoniji i Srbiji, ne samo informativnim praćenjem situacije nego i konkretnom podrškom ušli su u problem zdušno nastojeći da se uključe i konkretno pomognu da se ne izgubi postignuti ritam razgranatih aktivnosti Centra.

Oni koji su se iz najrazličitijih razloga „pogubili" u putu, svesno, ili spontano napuštajući „kompoziciju" zaboravljajući sva obećanja i „ponude", za vreme brojnih paradiranja i slikanja za vlastite potrebe, uz važne goste i njihove domaćine, očito spadaju u „kolateralu" pomenute faze u aktivnostima „Spone".

Mnogo toga je apsolutno bilo i očekivano i „uračunato", no, treba priznati bilo je i neprijatnih iznađenja i sačekivanja iz nekih „zaseda" čak i od onih aktera čije je kapacitete u nestranačkom sektoru Srba u Makedoniji „Spona" i te kako jačala i podržavala, najkontretnijim aktivnostima i odrađuvanjem gotovih projekata, koji se, čak i da se to želi, ne mogu izbrisati.

Mnogo iskušenja stečenih za nauk u proteklom periodu delovanja „Spone" uputna su i za druge organizacije Srba i to ne samo u Makedoniji nego i znatno šire, pre svega za zemlje u regionu, kojima je „pilot projekat" ovdašnjeg Centra receptura za delovanje, ali i opreznost otklanjanjem nametnutih rešenja i dirigovanja „na daljinski".

A, iskustva i savetodavnu praksu na sopstvenim primerima imaju i drugi uključujući i naše ugledne sunarodnike koji su delovali ili su i sada aktivni u prekookeanskim zemljama, mahom samostalno, ali i u nekim manjim ili većim asocijacijama.

Gostujući nedavno u jednoj od emisija „Srbija na vezi" satelitskog programa za dijasporu RTS-a, ugledni srpski slikar Radovan Trnavac Mića, tako je na insistiranje šarmantne voditeljke Kristine Radenković, izrekao opšti savet mladim umetnicima kako da se sami afirmišu izvan Srbije i kako uopšte da pomognu afirmaciji naše bogate kulture. Uglavnom naše vrednosti posavetovao je umetnik, najbolje se približavaju svima u inostranstvu preko kulturnih centara. No, kako je primetio, sve to ne sme da zavisi „od nekog Mike ili Žike" koji trenutno odlučuje čak i o tome ko to zaslužuje. I te centre po svetu, kaže, ne bi trebalo da vode kadrovi koji su u datom periodu bliski „Miki ili Žiki"...

Naš slikar sa bogatim iskustvom stečenim i u SAD, naravno, otvoreno je izrekao svoj sud i savet pre svega mladima kako da se srpska kultura i vrednosti približe u zemljama gde žive naši ljudi, ne slučajno slikovito opominjući pogubnost prakse da se mnoge vredne ideje i projekti upropašćuju zbog „cik-cak" politike u toj oblasti gde podrška našim organizacijama za očuvanje kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta ne bi smela da se vezuje ni za kakve periode obojene ovom ili onom političkom, odnosno, stranačkom bojom, ili pak za kakve kadrove u tim periodima poput „Mike ili Žike"...

A takvih neveselih iskustava baš u tom pogledu u dobroj meri imaju i asocijacije Srba u Makedoniji, uključujući naravno i „Sponu".

Sa nametnutim i neželjenim, ali očito, neminovnim prestrojavanjem "Spona" pod delimično promenjenim okolnostima i u novom ambijentu nastavlja sprovođenje svih projekata i programskih aktivnosti.

Za razliku od ogromne većine nestranačkih organizacija u srpskom korpusu u Makedoniji, pa i u dobrom delu drugih zemalja, "Spona" kompletnu aktivnost u svim delovima programskog angažmana taksativno registruje na svom portalu. Nema verbalne "gimnastike" i prepričavanja šta bi trebalo i valjalo uraditi, i šta se sve planira godinama zarad očuvanja srpskog nacioalnog, duhovnog i kulturnog identiteta na ovim prostorima. Svaka aktivnost Centra, podrobno je opisana, registrovana i dokumentovana na informativnoj ponudi portala. Tako će biti i u narednom periodu, naravno uz nastavak registrovanja i aktivnosti svih srpskih asocijacija koje procenjuju da im je informativni servis "Spone" značajan i koristan kako za prezentaciju tako i za zajedničko sprovođenje ideja i inicijativa od zajedničkog i opšte-društvenog interesa u Makedoniji.

Autor je predsednik Kulturno - informativnog centra Srba u Republici Makedoniji.