Dijaspora nije vojska za busanje u patriotske grudi

Dijaspora je važan deo našeg nacionalnog korpusa i Srbija neće više da je doživljava kao ideološkog neprijatelja, političku emigraciju, odlive mozgova, gastarbajtere, niti kao vojsku za busanje u patriotske grudi, rekao je Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore u razgovoru za „Toronto Novosti".

Toronto Novosti: „Rado ste viđeni u dijaspori Kanade, konkretno Toronta, baš zbog svojih ideja od kojih su mnoge u proteklih nekoliko godina i zaživele. Jedna od njih je i projekat Svaki Srbin zna srpski"?

Srećković: „Svi Srbi izvan Srbije moraju znati, bilo da žive u Bosni ili Crnoj Gori ili u Nemačkoj ili u SAD ili u Australiji ili u Južnoj Africi, Kanadi, ili bilo gde drugde u regionu ili velikom svetu, i bilo da su mladi ili stari, siromašni ili bogati, desničari ili levičari - svi Srbi su dragoceni svojoj otadžbini Srbiji. Država je najodgovorniji činilac u službi izgradnje moderne Srbije, ali državi u tom poslu treba podrška i pomoć cele srpske nacije, ma gde na svetu Srbi živeli. Podrška Srba koji žive izvan Srbije je uslov uspeha Srbije jer, bez tog dela našeg nacionalnog znanja i energije, Srbija neće moći da se izbori sa ekonomskom i političkom konkurencijom solidarnijih i patriotskijih nacija koje veći napor ulažu u razvoj svoje matične države. Dužnost je srpske države i srpskog društva da pomaže svim Srbima izvan Srbije na svaki način na koji može, i da aktivno neguje svest građana Srbije o značaju i bliskosti koji imaju sa Srbima u regionu i dijaspori. Zato je neophodno povratiti poverenje građana Srbije i Srba izvan Srbije u našu državu, a država mora konkretnim rezultatima zaslužiti poštovanje i lojalnost njenih građana, zato se i zalažem za uspeh projekta Svaki Srbin zna srpski".

Toronto Novosti: „Zbog čega je po Vama, učenje srpskog jezika preko interneta, strateški važan projekat za očuvanje nacionalnog identiteta?"

Srećković: „Jezik je lice jednog naroda. Neophodno je da svaki naš čovek, ma gde da živi, treba da vlada svojim maternjim jezikom, da ga govori, jer time, ponajviše doprinosi ličnim činom, opstanku srpskog identiteta i nas kao naroda. Sve veća upotreba Interneta dovela je do stvaranja novih medija i načina za slanje različitih (željenih, kao i neželjenih) poruka. Značaj ovih medija, osim za kompanije i biznis sektor, naglo je porastao i u širem društvenom smislu. Predsedničku kampanju Baraka Obame treba posmatrati kao svojevrsnu prekretnicu u korišćenju ovih medija u političke svrhe, odnosno mobilizacije i uticaja na javnost. Verujem da ovim modernim sredstvima komunikacija, koji su sve više i obrazovno-edukativni, možemo veliki broj našeg naroda u svetu, animirati i da svoju decu, uče srpski jezik, u svom domu, za svojim računarom. Pokrenuli smo projekat i verujem u njegov uspeh.
Kada već govorimo o internetu i „novim medijima" uloga dijspore u ovom segmentu, koji se pre svega odnosi na promotivne aktivnosti vezane za Srbiju u okviru socijalnih mreža u različitim zemljama, može biti, takođe, veoma značajna."

Toronto Novosti: „Šta podrazumeva strategija očuvanja i jačanja, matične države i dijaspore?"

Srećković: „Prva poruka koju Strategija šalje našoj dijaspori, a koju ja želim i vama da kažem jeste, da će se ubuduće sve mere koje država Srbija bude preduzimala zasnivati na principu partnerstva matice i dijaspore. Izbegavaće se zastareli modeli rada, koji su opterećivali odnose matice i dijaspore (nepoverenje, sumnjičenje, paternalistički odnos, očekivanje da dijaspora samo daje matici, ali da se ne pita kako će se raspolagati onim što ona daje, itd). Sa jedne strane, Strategija je definisala odnos države Srbije prema svojoj dijaspori, konačno. Kao ključne i najvažnije, zacrtali smo 5 ciljeva: Pozicioniranje Srbije kao matične države svih njenih državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu, kao i pripadnika srpskog naroda iseljenika sa teritorije Republike Srbije i iz regiona, i njihovih potomaka. Sistematska, organizovana i zajednička akcija Srbije i dijaspore na poboljšanju imidža Srbije; Bolja iskorišćenost kapaciteta naše dijaspore i to: u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Republike Srbije i u jačanju naučnog, tehnološkog, kulturnog, prosvetnog, sportskog... i drugog razvoja zemlje; Zatim, podrška dijaspore u integrativnim procesima Srbije: godine koje dolaze će biti obeležene raznovrsnim integracijama, pre svega kroz pripremu za ulazak u EU, evroatlantskim integracijama, ali i u odnosima sa regionom; Očuvanje nacionalnog identiteta; Ukazivanje domaćoj javnosti na kapacitete i veliki doprinos koji dijaspora daje razvoju Srbije.

Toronto Novosti: „Konkurs matice Srbije za sufinansiranje projekata u dijaspori izaziva u Torontu mnoge polemike i ukazuje na mogućnost špekulacije pri izboru i dodeli sredstava, kako pojedincima, tako i organizacijama. Imate li uvid u rad Komisije?".

Srećković: „Ministarstvo na čijem sam čelu, sredstva organizacijama u dijaspori daje isključivo na konkursima, po zakon predviđenoj proceduri i uz poštovanje svih opštih moralnih i pravilima propisanih normi. Rad komisije je transparentan i u skladu sa svim zakonskim normama u našoj zemlji. Nema razloga da iko sumnja u odluku kompetentnih ljudi koje sede u komisiji. I Ministarstvo kulture Srbije ima konkurse na kojima učestvuju naši iz dijaspore i na identičan način dodeljuje sredstva, jer je to u današnjoj Srbiji, jedino moguće. Prošlo je vreme kada se novac davao tajno, bez ikakvih kriterijuma. I ja sam čuo za neke probleme i sumnje na ranijim konkursima, pre mog dolaska u Ministarstvo, ali sada toga nema."

Toronto Novosti: „Bili ste punih sedam godina potpredsednik stranke SPO. Šta se zapravo desilo da ste početkom decembra 2011. bili razrešeni dužnosti, po mišljenju mnogih, po principu "prekog suda"?

Srećković: „To je bila izrežirana nedemokratska akcija koja je na žalost pokazala da u mojoj stranci nema dovoljnog demokratskog kapaciteta da se poštuje pravo na drugačije mišljenje. Nisam želeo da podlegnem kontinuiranim pritiscima da budem opozicija unutar Vlade. Nisam želeo, da opstruiram državnu politiku koja je definisana koalicionim sporazumom i programom rada Vlade. Zato sam "smenjen."

Toronto Novosti: „Da li je glavni faktor bilo Vaše neslaganje sa politikom SPO prema Kosovu i Metohiji?"

Srećković: „Nisam hteo da kritikujem državnu politiku prema Kosovu i Metohiji oko koje postoji konsenzus unutar Vlade. Politički je nedopustivo i nemoralno sedeti u Vladi, biti deo koalicije, a ponašati se kao opozicija. To je protiv mojih uverenja i mog vaspitanja. U isto vreme duboko verujem da je saradnja sa "Preokretom" i LDP suštinski protiv interesa SPO. To je saradnja sa strankama i organizacijama koje u programskom iideološkom smislu nemaju gotovo nikakve veze sa onim što SPO predstavlja poslednje dve decenije. To su nespojive politike. U jednoj rečenici ne razumem, i ne umem da sprovodim politiku koja se poslednjih meseci predstavlja kao politika SPO."

Toronto Novosti: „Postoje li u političkim krugovima Srbije politički dijalozi?"

Srećković: „Srbija je postala ozbiljna, moderna i demokratska država. U ovom trenutku u Srbiji je najviše slobode i demokratije od kada Srbija postoji, i takvo dostignuće, takav stepen napretaka, treba da bude na ponos svakog pojednica u Srbiji, jer je to zasluga svih nas, što smo uticali na sazrevanje svesti svakog našeg građanina, ali i kompletne srpske političke scene."

Toronto Novosti: „Šta biste kao Ministar vera i dijaspore, istakli kao svoje atribute? Imate li u ovom trenutku jasan cilj?"

Srećković: „Zbog raznorodnosti Srba izvan Srbije, glavne političke poruke koje se šalju prema Srbima u inostranstvu, moraju biti neideološke, razumne, moderne, jasne i ljudske. Svakoj Srpkinji i Srbinu je važno i drago da čuje da je Srbija zemlja reda, slobode, ekonomskih šansi i zemlja sigurnosti. Izgleda da članstvo u EU simbolizuje ove vrednosti, tako da bi se među glavnim porukama mogla svrstati i da Srbija treba da ostane na putu u EU. Ovakve poruke šaljem, sa takvim ciljem, za našu državu i naš narod".

Toronto Novosti: „S obzirom da ste Ministar vera, kakvi su Vam religijski pogledi?

Srećković: "Odrastao sam u pravoslavnoj, beogradskoj porodici, koja je u potpunosti poštovala srpsku tradiciju i veru pravoslavnu. Tako sam odgojen i to sam poneo iz svoje kuće. Ceo svoj dosadašnji život proveo sam držeći se tih osnovnih pravoslavnih principa, kao član Srpske pravoslavne crkve, koji slavi Svetog Nikolu. I danas se trudim da na svog sina Nikolu, prenosim ove iskonske srpske vrednosti."

Toronto Novosti: „Odrasli ste u slobodnoj zemlji. Šta je po Vama sloboda jednog naroda?"

Srećković: "Cilj svake politike naše države je da što veći bro ljudi bude srećan, uspešan i ostvaren. To je definicija opšteg interesa - zadovoljni ljudi čine prosperitetno društvo. Sve politike i reforme koje se u Srbiji sprovode moraju biti usmerene na poboljšanje života naših građana. Populizam koji nastoji da ućari ugađanjem banalnim željama suprotan je politici vizije i rezultata u koju verujem. To je sloboda jednog naroda - kada je taj narod zadovoljan i srećan."

Toronto Novosti: „Kako vidite Srbiju za 10 godina. Da li ste optimista?"

Srećković: „Po prirodi sam optimista. Srbija će se i dalje razvijati, privlačiti strane investitore i stvarati moderno društvo, zadovoljnih ljudi. Vidim Srbiju u EU, u krugu razvijenih i modernih evropskih država i naroda. Cilj nam je da srpska deca i unuci žive u Srbiji, jer im je život lep i prosperitetan u svojoj zemlji. Naša generacija zato mora da modernizuje i obogati srpsko društvo i svrsta Srbe u red razvijenih evropskih naroda. Ako to ne uspemo, naša deca i unuci će napuštati i dalje svoju zemlju, kao što su je napuštale i generacije naših predaka u potrazi za emigrantskom srećom."

Toronto Novosti: „Da možete da izaberete samo jednu misiju za dijasporu Kanade, šta bi to bilo?"

Srećković: „Unapređenje i omasovljenje škola za učenje srpskog jezika i kulture, sa interaktivnim veb programima i udžbenicima. To bi bio prvi projekat koji bih zajedno sa našim u Kanadi rešavao. U tom procesu značajnu ulogu moraju da imaju, i imaju srpske institucije i organizacije u Kanadi, i zemljama u kojima postoji dijaspora: škole, klubovi, sedišta udruženja, crkvene opštine. Zbog toga je potrebno identifikovati oblike udruživanja, uspostaviti on-line bazu institucija u dijaspori, kreirati alatke za identifikovanjem njihovih potreba, povezati ih sa sličnim druženjima u matici, pružiti institucionalnu, edukativno-informativnu i projektnu podršku pri apliciranju za fondove lokalnih zajednica u zemljama članicama EU i same EU vezane za manjinska prava,
multikulturalnost, integraciju, rodnu ravnopravnost,itd. To su veoma ozbiljne i kompleksne stvari imoramo se usredsrediti na to da ih i ostvarimo."