Dijaspora o identitetu i matici

Istraživanje je završeno u septembru 2011. godine. Obavljeno je putem anketa koje su elektronski odaslate na listu od 6000 adresa Kongresa srpskog ujedinjenja. Odziv je bio oko 8%, odnosno 500 ispitanika.

Prvobitni cilj istraživanja bio je da ispita mišljenje u srpsko ‐ američkoj dijaspori, ali je naknadno Vladika Irinej iz Australije blagoslovio da se anketa pošalje svim srpskim parohijma u Australiji i Novom Zelandu. Srpske crkvene opštine u Americi su takođe učestvovale u projektu.

"Neophodno je imati neki uvid o stavovima novodošlih Srba i starosedelaca po ključnim pitanjima i problemima identiteta, asimilacije i odnosa s maticom. Takva informacija je od neprocenjive vrednosti za sve nas kojima je stalo da očuvamo naše nasleđe i održimo naš etinčko - verski identitet", rekao je povodom ankete Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine Studenica.

Srpski identitet

Na pitanje „Koliko su vam važni srpski koreni" 88% anketiranih kaže da su srpski koreni za njih vrlo važni, a 11% drži da su prilično važni. Samo 1% se izjasnio negativno. Preko 80% je veoma zabrinuto zbog izuzetno negativnog prestavljanja i imidža koje su o Srbima stvorili mediji, knjige, filmovi i slično, a 16% je uglavnom zabrinuto.

U odnosu na ključno pitanje "Da li ste zabrinuti da se srpsko poreklo gubi bilo u vašem životu ili u životima članova vaše porodice?", 68% je odgovorilo da su zabrinuti dok skoro jedna trećina (32%) nije zabrinuta.

Po pitanju kako je najbolje očuvati srpski identitet 85% smatra da je porodica "najvažnija" da prenese i produži identitet.

Značajan broj od 70%, veruje da je pripadnost srpskoj zajednici u dijaspori
i učešće u njenom radu važan činilac očuvanja identiteta.

Aktivnost u srpskim organizacijama se smatra važnim za održavanje identiteta - takav stav ima 57% ispitanih.

Na pitanje kakva treba da bude uloga Srbije kao zemlje matice u naporima da se očuva identitet u dijaspori, 57% smatra da ona treba da bude "vrlo aktivna" i drugih 35% drži da bi trebalo da bude "prilično aktivna." Dakle, ogromna većina od 92% Srba želi da matica ima važnu ulogu u očuvanju identiteta.

Međutim, na pitanje kakvu ulogu matica sada ima, samo 5% smatra da je ona "vrlo aktivna" i 45% da je "donekle aktivna", dok polovina, 50% smatra da danas matica nema nikakvu ulogu.

Mišljenje o matici

Ovaj pogled se dalje potvrđuje odgovorima na pitanje "koliko je važna matica u vašem životu" Odgovori su: "vrlo važna" 9%, "prilično važna" 34% ,a "malo važna" 43% i nije nimalo važna"14%.

Dva pitanja su se odnosila na opštu situaciju u Srbiji i srpskim zemljama danas, i u budućnosti. Nepuni procenat nije bio "vrlo zadovoljan". Samo 7% je "zadovoljno"."Vrlo malo zadovoljnih" je 48% i "potpuno nezadovoljnih" 44%. Dakle, 92% drži da je situacija u srpskim zemljama stvarno nezadovoljavajuća.

Ni vizija budućnosti nije ohrabrujuća. Po pitanju "kako vidite situaciju u srpskim zemljama kroz 10 godina od danas, ako se pretpostavi da će se nastaviti istim putem", malo više od 2% smatra da će budućnost biti "vrlo zadovoljavajuća", 19% da će biti zadovoljavajuća", 33% smatra da neće biti promena; 46% iskazuje negativna očekivanja, od kojih 18% veruje da će situacija biti "vrlo kobna" .

U zaključku je bilo pitanja kako najbolje pomoći matici. Najveći broj, 78% ispitanika smatra da bi prvi napor trebao da bude uperen prema pokretanju poslova i investiranju u srpske zemlje.

Značajan broj, 74%, drži da je promocija i odbrana srpskih pitanja u zvaničnom Vašingtonu i lokalnim zajednicama takođe izuzetno važna aktivnost. Manje od polovine, 44%, smatra da se matici može pomoći direktnim učešćem u socijalnim, kulturno - prosvetnim, humanitarnim i ekonomskim naporima u zemlji.

Profil učesnika u anketi

Među ispitanicima je bilo 32% ispod 40 godina, 41% između 41 i 60 godina i 28% preko 60 godina. Takođe, 52% učesnika su "novodošli" imigranti - nisu rođeni u dijaspori. Prva generacija rođena u dijaspori sačinjava 30% ispitanika, generacija čije su dede i babe bili imigranti učestvuje sa 15%, ostatak preko 2% vodi poreklo od starijih generacija.