U kampu ih je dvadeset pet. Iza njih su meseci i godine borbe s opakom bolešću, ali imaju volje i snage da uživaju u zimskim radostima i druženju.

"Prvi put sam na ovom zimskom kampu. Društvo je okej. Imam više vršnjaka u svakoj grupi, pa je sve lepo. Druženje mi mnogo znači, jer je to društvo koje zna kroz šta sve smo prošli, puno empatije", kaže Nemanja Trbović iz Subotice.

Stefan Zakamarot iz Inđije kaže da je mnogo lepo na Kopaoniku uvek ima snega i da je naučio sam da skija.

Većina je prvi put stala na skije, ali su i ostali poput Stefana osnovnu tehniku uz pomoć iskusnih instruktora vrlo brzo savladali.

"S obzirom na to kakvi su heroji bili dok su se lečili, mislim da je ovo za njih mačji kašalj, verujte. Fantastični su, veliko srce, velika hrabrost. Ne odustaju kao što nisu i dok su se lečili, tako ne odustaju dok ne nauče da skijaju", ističe  organizator kampa Ljubiša Stanić.

U kampu su i volonteri zaduženi za kreativne aktivnosti i psiholozi.

"Volonter sam od 2015, a pre toga sam bila dete koje je dolazilo na kampove NURDOR-a jer sam se i ja lečila. Najteže posle svega je vraćanje u svu tu realnost, u društvo zato što je dete koje se leči odsečeno od sveta, u izolaciji osam meseci najmanje i teško je da se vrati u realnost među drugare i u školu", priča volonterka Emilija Đokić

Psiholog Nebojša Miljević dodaje da imaju i kreativne psihološke radionice.

"Obrađujemo neke sadržaje koji su u skladu sa njihovim uzrastom i u skladu sa iskustvima koja su prošli, tako da mogu osnaženi da se vrate u svoje društvo i da budu srećna", smatra Miljević.

Kamp je, kažu, ispunio cilj - stekli su nove prijatelje i veštine, i život svakim danom udišu punim plućima.