Podrška zaveštanju organa

U Beogradu je održan skup "Uloga crkava i verskih zajednica u nacionalnom programu za transplantaciju". Prvi put, predstavnici svih verskih zajednica uputili su zajedničku poruku: podržavamo program zaveštanja organa isključivo zbog očuvanja ljudskih života.

U zajedničkoj izjavi koju su potpisali predstavnici verskih zajednica u Srbiji navodi se da "judaizam, hrišćanstvo i islam smatraju život beskrajnom vrednošću i religijska obaveza je lečiti obolelog, izlečiti bolest i produžiti život".

Verski zvaničnici izstiću da podržavju ideju stvaranja nacionalnog programa zaveštanja organa "isključivo u svrhu očuvanja ljudskih života, isključujući mogućnost da se organi koriste za medicinske eksperimente, ili u nastavne svrhe za studente medicine".

"Obaveza spasavanja života leži kako na pojedincu, tako i na zajednici. Lekar ima božansku licencu i biblijski i kuranski mandat da koristi svoje lečničke sposobnosti da leči bolesne i tako sačuva i produži život", smatra Rabin Isak Asijel.

Beogradski imam Eldin Ašćerić navodi da doniranje mora biti dobrovoljno, jer su humanost i dobročinstvo dobrovoljni.

"Druga stvar, ako se radi o živoj osobi, može biti doniranje parnih organa, koji su vitalno važni za osobu koja je obolela, a da se pri tom ne ugrozi život. Treća stvar je, da donacija ne sme ugroziti život donatora, i četvrta stvar jeste da donacija ne sme biti predmet trgovine", rekao je imam Ašćerić.

I hrišćanstvo nas uči da je Isus dao život za čoveka, za spasenje, i duhovno i telesno, i da je poruka Jevanđelja, da treba da pomažemo bližnjima.

"Da budemo spremni da deo svog tela, ne ugrožavajući svoj život, koji je takođe dar Božiji, poklonimo bližnjem, ukoliko taj naš poklon, dar, može da produži, makar za kratko njegov život", kaže episkop jegarski Porfirije.

Priču o značju zaveštanja organa predstavnik katoličke crkve i direktor "Karitasa" i Vladislav Varga ilustrovao je događajem iz svoje mladosti.

"Kada sam bio u Rimu na studijama, tada 1968, iznenadio sam se kada sam pročitao ime ulice, koja se zvala jednog Njokija. Pitao sam ko je to? To je bio katolički sveštenik, koji je zaveštao organe već tada, i dao svoje oči, jednom mladiću, kada je umro u nesreći. Dakle njegove oči, posle više godina i danas žive!"

Prema podacima nadležnih ustanova, četiri hiljade pacijenata u Srbiji je na hemodijalizi dok je 1.300 osoba na listi čekanja za transplantaciju bubrega. Nema preciznih podataka koliko naših građana čeka na zdravu jetru ili srce.