Десет година од победе Србије на „Песми Евровизије“

Пре тачно 10 година, Марија Шерифовић је донела победу нашој земљи на најпрестижнијем музичком такмичењу Европе које је 2007. године одржано у Хелсинкију. Србија је дебитовала као самостална држава на 52. такмичењу "Песма Евровизије" са нумером "Молитва" чији је композитор Владимир Граић, а текстописац Саша Милошевић Маре.

Марија Шерифовић, уз пратњу састава "Beauty Queens", наступила је под редним бројем 17 финалне вечери. Њен наступ оставио је снажан утисак на све присутне у Хартвал арени, као и на милионски телевизијски аудиторијум који је, иако није разумео речи песме на српском језику веома добро разумео снагу и емоцију коју су девојке послале својим моћним гласовима.

Иако су према прогнозама Украјна и Русија билe фаворити такмичења, наша земља је у финалу добила чак 268 поена на основу гласова публике. Од 42 земље које су гласале, Србија је добила максималан број поена од 9 земаља - Аустрије, Мађарске, Финске, Швајцарске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, али и значајну подршку публике из Француске, Немачке, Шведске, Норвешке и Холандије. Те вечери, Марија Шерифовић је прослављала победу са својим тимом и евровизијским колегама, а у Србији се славило на улицама.

Дан након великог успеха у Финској, Марија Шерифовић је са победничким тимом у вечерњим часовима стигла у Београд. Испред Градске скупштине по први пут нису дочекивани наши успешни спортисти, већ двадесеттрогодишња Марија Шерифовић. Преко седамдесет хиљада људи из читаве Србије и из њеног родног Крагујевца дошло је да је поздрави и заједно са њом отпева "Молитву". 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 14. мај 2017, 01:54) - anonymous [нерегистровани]

Evrovizija

I tako je ovo otišlo u istoriji.Bravooo, svaka čast Mariji i timu našem. Nikad ponosniji a danas nikad gore pesme skoro od nas, nisam tada mislio a bio mlađi jako da će pobediti, obeležila je tu godinu, toliko emocija i to na našem jeziku najlepšem na svetu. Šerifovićka je dokazala da borba se isplati, predivan glas i najbolji naš predstavnik koji nam je osvetlao obraz, muzički pa i politički se drugačije o nama mislilo. Prođe 10.godina, nije brzo prošlo ali ipak kao da leti vreme, nije baš da je sto godina, ali razlika se vidi ko je danas a ko nekad predstavljao. Ja sam stupio u novo doba, a pre toga gledao i uživao, emocije su mi malo krenule te noći. Sada je sećanje lepo, šteta što tada nisu skroz proslavili nju,osim građana i dela javnosti .. Nisam bio na skupu ali je ovo nezaboravno kakva je pesma, što slučajnost što zaista prava većinski pesma koja sadrži sve što vam treba da razumete duh, dušu i lepotu muzike srpske. I balkanske.