Биографије - Ковачи

Породица Ковач већ деценијама предано исписује историју музичке сцене наше земље. Прво је то започео Корнелије, наставиле су талентоване кћерке Александра и Кристина. Њихове музичке личне карте, професионалне биографије, колико различите, толико све заједно показују искрену преданост породице Ковач музици, најуниверзалнијој од свих уметности.

Корнелије Ковач

Композитор, пијаниста, продуцент и аранжер рођен је 1. јануара 1942. године у Нишу. Најраније музичко образовање стиче у Суботици, а академску диплому на Музичкој академији у Сарајеву (одсек Теорија и Клавир). Заједно са Корни групом 1974. године побеђује на Опатијском фестивалу чиме обезбеђује учешће на "Песми Евровизије" у Брајтону као представник некадашње Југославије. 

Потиче из познате уметничке породице - његов деда је био диригент и хоровођа, отац професор музике и мулти-инструменталиста, мајка члан оперског хора.

Поред класичног музичког образовања Корнелије Ковач посвећује много времена џез и рок музици. Прву композицију под називом "Пусти тротоари" Ковач компонује већ са четрнаест година - 1956. године. Први јавни наступ млади Ковач је имао у суботичкој гимназији коју је похађао на тада популарним поподневним чајанкама. Каријеру професионалног музичара почиње 1961. године када формира своју прву групу - "БКБ" у Сарајеву, која постаје уважени џез трио тог времена. Године 1963. са овом групом наступа на YU џез фестивалу на Бледу у Словенији.

После година у којима је водио различите оркестре у Босни, Корнелије Ковач се  придружује најпопуларнијој сарајевској поп групи "Индекси". Са њима наступа на два месеца дугој турнеји по Русији. После овог великог професионалног искуства, 1968. године када се доселио у Београд, Корнелије Ковач оснива једну од најзначајнијих југословенских група свих времена - "Корни групу". Са "Корни Групом" наступа на бројним музичким фестивалима у бившој Југославији и Европи, међу којима од посебног значаја има учешће на "Опатијском фестивалу" 1974. Победа "Корни групе" у Опатији, обезбедила им је учешће на "Песми Евровизије" те године у Брајтону. Пласирали су се на 12. место, а касније те године Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом. 

Од тада Корнелије Ковач почиње успешну соло каријеру. Године 1980. се сели у Велику Британију, где сарађује на многим музичким пројектима и са звездама британске поп и рок сцене као што су   Берни Марсден, гитариста групе „Вајт Снејк", Ханс Цимер, Пол Џонс, бивши певач групе „Манфред ман" и др.

Корнелије Ковач пише музику за позориште, филм и телевизију. Као композитор поп и рок музике изузетно је успешан. Његове композиције објављују на бројним ЛП плочама у некадашњој Југославији, Шпанији, Француској, САД, Холандији, Шведској, Финској, Норвешкој, Грчкој итд. Многе од њих су са префиксом „златна" или "платинаста" плоча  у Југославији.

У многим музичким пројектима у Шпанији од 1979. године Корнелије Ковач се појављује као продуцент, композитор или аранжер. Сарађује са многим ТВ станицама у Шпанији као што су ТЕЛЕ 5 (музички је продуцент Талије, звезде Теле 5), Антена 3 (музички директор популарног ТВ шоуа "Де Ту, А Ту"). Такође, Корнелије Ковач проводи годину дана као клавијатуриста популарног шпанског Цацо Сенанте Салса бенда). За Ц.Е.А.Р. издаје хуманитарни диск за помоћ деци у Босни и Херцеговини за време рата деведесетих година. У ту акцију укључују се бројне јавне личности, међу којима и тадашњи председник Шпаније, Фелипе Гонзалес.

По повратку у Југославију, окупља старе и нове музичке звезде и у сопственом музичком студију наставља са активним радом на многим музичким пројектима.

Написао је три књиге са музичком тематиком: Тамне дирке (2003), Фалко и друге приче (2007) и Фуснота (2010).

Отац је три кћерке: Александре, Кристрине и Ање.

Александра Ковач

Певачица, композитор, аранжер, текстописац и продуцент, рођена је 1972. године у Београду. Заједно са млађом сестром Кристином, Александра је певала пратеће вокале Беби Дол која је представљала СФР Југославију на "Песми Евровизије" 1991. године у Риму.

Почела је да компонује, свира клавијатуре и изводи своју музику када јој је било 15 година. У то време, она и њена млађа сестра Кристина, оснивају дуо под називом "К2" и потписују свој први уговор са менаџмент компанијом из Лондона, где у следећих пет година раде са многим великим именима светске музичке индустрије као што су - Дерек Брамбле (композитор и продуцент, из САД, радио за Витни Хјустон, Анастасија,  Нона Гаје), композиторски дуо Род Арџент - Питер Ван Хук из Велике Британије (композитори и продуценти за Џенесис, Фил Колинс, Танита Тикарам) и свирају енглеску турнеју са Ерол Брауном (група Хот Шоколејт).

Године 1995. сестре Ковач се враћају у Београд и испуњене позитивном енергијом и креативношћу компонују, аранжирају, продуцирају и изводе своје музичке албуме "К2"  и "Мало Соула" који се продају у рекордним тиражима и долазе на место број 1 свих домаћих топ листа. Успешно промовишу оба албума широм земље и 1997. на позив светске компаније ЕМИ, одлазе у Мадрид (Шпанију) где за исту кућу потписују уговор за плочу за шпанско тржиште. После успешне промоције албума и мини-турнеје, 1998. године, "К2" се враћа у Београд и група прекида рад.

Александра одлучује да настави са својом каријером, али овога пута не само као извођач и композитор, већ и као аранжер и продуцент.

Крајем 1999. упознаје продуцента и музичара Романа Горшека (члан рок састава "Плејбој") и са њим оснива музичку продукцију под именом "РА продукција" која успешно ствара све до данас.

У то време Александра добија позив да ради са многобројним извођачима хрватске и босанске музичке сцене. Неки од извођача којима је Александра писала песме су Нина Бадрић, Ивана Киндл , Жак Худек, Дин, Северина, Горан Каран, Борис Новковић, Весна Писаровић, Санди Ценов, и други.

После пар година паузе, које користи за рад са другим певачима, за компоновање примењене музике и боравак у САД 2006. године, Александри излази први соло албум, под називом "Мед и млеко". Овај албум је проглашен најпродаванијим албумом 2006. и 2007. године и Александра Ковач улази у историју своје земље као прва особа са територије Србије која добија регионалну "МТВ" награду, на додели ЕМА у Копенхагену 2006. године. Након великог успеха албума, Александра креће на велику турнеју по Србији, са својим 12-чланим бендом.

Британски Савет у Србији, позива Романа и Александру 2007.године да одрже радионицу за младе људе које интересује музички бизнис у Србији и напишу есеј за књигу "Србија: Нова европска генерација".

Са својим новим албумом "У мојој соби", који су Роман и Александра компоновали, аранжирали, продуцирали и издали за "РАпродукцију",  Александра постиже велики успех на просторима екс-Ју.

У 2009. години отвара и школу певања "Београдски Глас" и тиме даје шансу деци и људима да уче о певању и музици од врхунских педагога и солиста.

Награђивани је аутор музике за позориште, ТВ и рекламе.

Поред музичке каријере, Александра се бави и друштвено корисним радом - као подршка у многим кампањама ангажована је од стране државних институција и невладиних организација. Александра је велики заштитник животиња и води азил на Ветеринарском факултету три године (за то време успела је да удоми више од 50 животиња). Вегетаријанац је, бави се јогом и пропагира здрав начин живота и размишљања.

Кристина Ковач

Певачица,  композитор и текстописац рођена је у Београду 1974. године.  Музиком се бави од малих ногу када је са сестром Александром почела да компонује, свира клавир и пева. Заједно са Александром, Кристина је певала пратеће вокале Беби Дол која је представљала СФР Југославију на Песми Евровизије 1991. године у Риму.

Рану младост Кристина проводи у Лондону где сестре Ковач добијају менаџмент уговор са компанијом "Мисамангемент". Наступају као предгрупа на турнејама Лаби Сифреа (1991) и Ерол Броуна (1993) по Великој Британији. У то време остварују сарадњу са многим успешним музичарима и продуцентима као што су Дерек Брамбле (радио са Ванесом Вилијамс, Вилом Смитом, Витни Хјустон, Дејвид Боувијем), Робертом Мадиксом (бубњаром групе Стоне Роусес), Родом Арџентом и Пит Ван Хуком (продуцентима Таните Тикарам).

Године 1995. Кристина се враћа у Србију где заједно са сестром издаје свој први албум под називом "К2" и постиже огроман успех (златна плоча) како код публике, тако и код критике. Спот за први сингл Ајмо у живот и данас се памти као један од најбољих спотова тог времена у Србији. Године 1997. дуо "К2" издаје свој други албум Мало соула, а 1998. деби албум за шпанско тржиште под етикетом ЕМИ Спаин.  У то време, Кристина и Александра крећу одвојеним професионалним путевима. Кристина као композитор/текстописац/ продуцент почиње да сарађује са извођачима као што су Тања Бањанин, Каролина Гочева, Кнез, Александра Радовић, Саша Васић и други.

Кристина Ковач већ 2003. године оснива мушку групу „Пети елемент", која на националном такмичењу за српског представника на "Евровизији" 2004. године, песмом Река без повратка осваја друго место. Песме су јој објављиване у Финској, Шпанији, Словачкој и Чешкој за Еми, Ворнер и БМГ.

Паралелно са каријером композитора, Кристина улази у посао компоновања музике за многе рекламне кампање. Њена музика краси кампање многих великих домаћих и страних компанија.  2003. године ради музику за ТВ серију "Неки нови клинци", а 2005. године музику за филм "Ми нисмо анђели 2" и постаје прва жена која осваја „Златну мимозу" за најбољу филмску музику на филмском фестивалу у Херцег Новом.

Године 2007. Кристина прави велики повратак на музичку сцену издајући свој соло албум првенац "У небраном грожђу". Албум постиже велики успех, постаје једно од најпродаванијих издања из домена поп музике 2007. и изазива позитивне реакције публике и еминентних музичких критичара. На албуму гостују неки од најбољих музичара данашњице: Вини Колајута (бубањ - Стинг, Ерос Рамацоти, Анастасија), Доминик Милер (гитара - Стинг, Притендерс) и Пол Тарнер (бас-Ени Ленокс, Џамироквај). Високобуџетни и пажљиво осмишљени видео-спотови за синглове Колена и Живот је љут померају стандарде у видео-продукцији и обезбеђују Кристини велику подршку публике и медија.

Кристина 2008. године рађа кћерку Тару и прави паузу у својој каријери.

У припреми је нови албум и концертна турнеја.

број коментара 0 Пошаљи коментар