Норвешки сан и српска реалност

Генерација емиграната после 2000-те је високо образована. За повратак чекају боље време, каже Маријана Тодорчевић, докторка природних наука из Норвешке. У међувремену, Фејсбук је основни канал комуникације са матицом.

Маријана Тодорчевић је 2003. године као апсолвент на Пољопроивредном факултету у Земуну, конкурисала на мастер студије у Норвешкој. Након три године студирања у Србији и потпуног недостатка било каквог практичног рада, примљена је на мастер студије Норвешког универзитета природних наука.

Стипендије у Норвешкој, 2003. године, нису одобраване студентима из Србије. Упркос правилнику који дискриминише, а захваљујући изузетној биографији, Маријана Тодорчевић је добила двогодишњу стипендију директно од норвешког Министарства за науку.

Након мастер студија, са 26 година, у тренутку када није имала јасну идеју којим путем да настави Маријана је добила понуду за докторат. Докторирала је на тему „Исхрана и физиологија рибе" 2010. године. Данас ради на Институту Нофима Марин.

„Сви људи које ја познајем су дошли из Србије и након завршених мастера и доктората су остали да раде у Норвешкој", каже Маријана Тодорчевић.

Систем се разликује. Студије се завршавају у року, јер су обавезе на факултету усклађене са могућностима студената. Ако сте добри, неће вам се пружити прилика да одустанете.

„Мислим да би ми сви једног дана желели да се вратимо овде, али просто кад уђете у један сређен систем и када се осећате сигурно у том систему, онда имате и страх да изађете из једног таквог система. Када причамо између нас, сви у глави имамо ту опцију да ћемо се једног дана вратити, али мислим да сви чекамо то неко боље време", додаје млада докторка наука из Норвешке.

У међувремену, док чекају боље време, генерација Маријане Тодорчевић живи у међупростору, између Србије и земље расејања. У Норвешкој је интеграција отежана, пре свега због чињенице да је у овој земљи могуће провести низ година без знања норвешког језика. Енглески говоре сви.

„Искрено ја се још увек не осећам да комплетно припадам том друштву, али некако се не осећам ни да припадам овом овде друштву", рекла је Маријана приликом посете Београду.

Фејсбук је једина константа међупростора у којем се налази генерација емиграције после 2000-те. Новости из Србије прате искључиво на интернету, а Фејсбук, по Маријаниним речима представља „начин да покажемо где смо, где се налазимо, како изгледамо".

број коментара 0 Пошаљи коментар