Шарац је у Аустралију дошао 2003. године из села Врлика у Крајини. Међу српским народом из овог краја за обичај чувара Христовог гроба зна се преко 600 година, међутим Шарац тврди да се не зна ко је и зашто почео да се о Великом петку облачи у посебно украшене ношње. Наочити младићи из овог краја би тако одевени од Великог петка до Васкрсне недеље у оближњој цркви чували «Христов гроб", односно плаштаницу.

Шарац је непосредно након одласка у Аустралију одлучио да постане "гробар", како су се међусобно називали чувари, и тако пренесе обичај на пети континент. Причу из Аустралије Србија на вези је добила посредством Медијске мреже дијаспоре.

Ношњу је набавио из Србије и док су неки делови аутентични, неке је дао да се направе у Аустралији. Токе нису ручне израде као што је то некада био случај, већ су машински обрађене, али по Шарчевим речима, представљају верну копију. Копију јатагана је лично направио. Иначе, ношњу чувара Христовог гропа, Шарац је први пут обукао за своју свадбу првог маја 2010. године.