Тодосијевићева поставка међу пет одабраних

Венецијанско бијенале се отвара 3. јуна, а име победника ће бити саопштено јавности један дан пре отварања. Централна тема овогодишење смотре савремене ументности носи назив "Илуминације". На 54. бијеналу учествује 88 земаља, а биће отворено до 27. новембра.

У ужи избор за награду, поред српског, ушли су и павиљони Хрватске, Чешке, Естоније и Турске. Уникредитова венецијанска награда износи 150 хиљада евра. Награђено дело постаје део Уникредитове колекције, међутим дело се предаје на бригу земљи порекла уметника, односно тамошњем Музеју савремене уметности.

Пројекат "Светлост и тама симбола" Раше Тодосијевића има три дела: "Дневник" који чине 120 мањих дела, инсталације међу којима је и серија радова под заједничким називом "Бог воли Србе", док трећи део чине фотографије значајних радова овог уметника.

Поводом лошег стања павиљона Србије у Венецији, о којем треба да брине држава Србија, Раша Тодосијевић је рекао да су највећи део припремног времена потрошили на грађевинске радове.

"Малтер опада и са фасаде зграде, није ми јасно зашто Министарство културе дозвољава толику бруку, много значајних уметника у светским оквирима потиче из Србије, нарочито у области савремене уметности. Зато је недопустиво да драгоцено време трошимо на грађевинске радове унутар Павиљона".

Живко Грозданић Гера, комесар српске изложбе у Венецији, нада се да ће Србија уложити потребан новац у реконструкциију Павиљона, јер наша савремена уметност заслужује пристојну презентацију.

"Упркос свему, надам се да ће рад Тодосијевића бити награђен, а потом и изложен у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Читав уметнички свет цени идеје Тодосијевића и његов артистички ауторитет и лако може да се догоди да његов рад буде награђен у Венецији", изјавио је  Грозданић.

Драгољуб Раша Тодосијевић рођен је 1945. у Београду. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у родном граду 1969. Припада групи уметника који су још крајем 60-их и почетком 70-их учинили радикални отклон од идеологије и праксе социјалистичког модернизма и укључили се у нове токове на светској уметничкој сцени.