"Ђурђевданак хајдучки састанак..."

Вече уочи Ђурђевдана стара мајка ставља у лонац разне пролећне травке. Свака травка, према веровању и свом имену, представља неко знамење. 

 Дрен: да деца буду здрава као дрен;  здравац: да је пуно здравља у кући; грабеж: да се момци грабе за девојке;  Травке у лонцу налива свежом водом и ставља под ружу у башти. У лонац са травкама ставља се и чуваркућа, прво обојено јаје за Ускрс.

Припремљеном водом се деца ујутро умивају да би била здрава и румена као црвено јаје. Роса са ружиног листа капље на зелене травке да допуни њихов мирис и окваси ружином росом нежна дечја лица. На Ђурђевдан се устаје рано и одлази на уранак, негде ван насеља, на планински вис или ливаду уз реку или поток. Бере се разно биље, плету венци, игра, пева и ако је могуће окупа у реци. Ђурђевдански венчићи се, потом, стављају на капију или улаз у кућу да штите од урока. Док укућани на ливадама, у игри и весељу проводе овај пролећни празник, домаћица спрема ручак који ће сви заједно појести у пољу.

Свети Георгије је рођен у Кападокији, у богатој и честитој хришћанској породици, крајем трећег века нове ере. Пошто су му оца убили прогонитељи хришћана, породица се преселила у Палестину, родни крај мајке Светог Георгија и место где је Христос живео и проповедао. Израстао је у правог хришћанина и ступио у војску.

Био је племенит, поштен, храбар и изузетно леп младић. Са двадесет година постао је трибун у служби цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана. Када је цар Диоклецијан отпочео још један у низу крвавих похода на хришћане, Ђорђе је изашао пред цара и јавно признао да је хришћанин. Убрзо потом био је утамничен и подвргнут најстрашнијим мукама. Ђорђе је храбро подносио мучења, непрестано се моливши Богу, који га је исцељивао. Вера и божја благодат, преобратила је многе Диоклецијанове војнике, али и Ђорђеве мучитеље у хришћане.

Највећи ударац за цара Диоклецијана је био кад је и његова жена, царица Александра, постала хришћанка. Сви су послати на губилиште, а царица Александра је издахнула успут, на клупи где је застала да се одмори. Свети Георгије је посечен 23, априла (6. мај) 303. године.

На иконама се представља у војводском оделу, на коњу, како копљем пробада аждају, а нешто даље стоји једна жена у господском руху. Мада је народ исплео многе легенде око његовог имена, он се у стварности и земаљском животу није борио са аждајом и спасавао царску кћер. Аждаја на икони, симболично преставља многобожачку силу, која је небројене хришћанске жртве прождирала. Свети Ђорђе ју је победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац незнабоштву. Десет година после смрти светог Георгија, цар Константин је забранио прогоне хришћана, а хришћанска црква је постала званична црква у римској империји.