Патријарх Порфирије прогласио Фонд дијаспора за матицу за добротвора

Поштујући вољу донатора из српске дијаспоре, Фонд је годинама пружао помоћ Српској православној цркви за обнову и реконструкцију срењевековних манастира и цркава, за изградњу нових цркава, за опремање манастирских економија, како у Србији, укључујући покрајину Косово и Метохију, тако и у Републици Српској, Црној Гори и Хрватској. Тако је Фонд, поред осталог, помогао изградњу спомен храма Светог Ђорђа у Мојковцу, у славу хероја Мојковачке битке, обнову храмова СПЦ у Плашком, Петрињи, Пребиловцима, Клепцима, Манастира Дубоки Поток код Косовске Митровице и Парохијског дома у Пећи, Манастира Милива, код Деспотовца, Манастира Каленић и Прерадовац, изградњу нове цркве у Банатском Великом Селу и многе друге.

Фонд је од свог оснивања, посвећивао посебну пружању помоћи српском народу на Косову и Метохији. Поред других значајних видова помоћи, пружених протеклих година, ово хуманитарно удружење српске дијаспоре седам последњих година даје редовну месечну помоћ од 100.000 динара Народним кухињама на Косову и Метохији, под патронатом Епархије Рашко-призренске, за набавку основних животних намирница. У Брњици, недалеко од Грачанице,Фонд је финансирао изградњу дечјег обданишта „Ђурђевак", за 130 деце.

Након оснивања, Фонд је посветио посебну пажњу пружању помоћи за отклањање последица агресије НАТО (мост „Варадинска дуга", на Дунаву код Новог Сада; мост на Великој Морави код Варварина; мост на Западној Морави, Јасика, Крушевац). Прилозима нашег расејања и српских пријатеља из иностранства, сакупљено је око седам милиона евра. Највећи део прикупљених средстава уложен је у обнову и изградњу оштећених и порушених мостова, путева, породичних кућа, болница, војних касарни, просветних и културних објеката. 

У каснијим годинама, Фонд је посветио посебну пажању пружању помоћи социјално најугроженијим избеглим и прогнаним породицама, са троје и више деце. Поред доделе једнократне новчане помоћи најугроженијим појединцима и породицама, Фонд јe, куповином напуштених сесоких кућа и окућница, финансирао трајно збрињавање већег броја породица избелица и породица присилно расељених са КиМ, без крова над главом. 

За отклањање последица земљотреса у Краљеву, поплава у Србији и Републици Српској и за борбу против пандемије Ковид 19, Фонд је обезбедио финансијску помоћ од 2,5 милиона евра, која је реализована у сарадњи са надлежним државним и органима локалне самоуправе. Примера ради, Фонд је финансирао обнову 22 породичне куће у Обреновцу, дечијег вртића и Средње техничке школе у Параћину, Болнице у Крупњу, мостова у Ваљеву и Коцељеви, комуналних, школских и других обејката у Кладову, Великој Градишки и у пет општина у Републици Српској. Средствима фонда изграђено је пријемно одељење Болнице у Аранђеловцу.

У оквиру своје мисије на очувању националног идентитета српског народа, Фонд је помогао штампање посебних издања најугледнијих српских културних институција, као што су: Матица Српска, Српска књижевна задруга, Вукова задужбина и друге. Поводом 100-те годишњице избијања Првог светског рата, Фонд је финансирао издавање књиге ,,Србија у Великом рату 1914-1918", чији су аутори: академик Мира Радојевић и академик Љубодраг Димић. Књига је доживела више издања на српском, енглеском, руском, немачком, македонском и словачком језику, и успешно дистрибуирана широм света.

Фондом руководе Управни одбор од 9 чланова (6 из дијаспоре и 3 изматице) и Надзорни одбор од 5 чланова (3 из дијаспоре, 2 из матице).

Фонд је заснован на добровољном раду и доприносима његових чланова. Нико од чланова Управе за свој рад не прима никакву награду, или накнаду трошкова, па чак ни трошкова међународног транспорта и смештаја чланова из дијаспоре, који учествују у раду његових тела и органа. Све такве трошкове покривају чланови органа Фонда из личних средстава.

Одлука Патријарха Порфирија о проглашењу Фонда дијаспора за матицу за Добротвора Спомен Храма Светог Саве, представља велико признање и охрабрење за Управу, чланове и донаторе, да наставе и јачају своју хуманитарну делатност.