Србији потребна мрежа донорских болница

Претходне недеље у Београду урађено шест трансплантација бубрега, каже координаторка за трансплантацију органа, ткива и ћелија Мирјана Лаушевић. Поред високог професионализма лекара, за даривање органа неопходно и разумевање грађана.

Завештања органа и развој програма трансплантације у Србији за више од хиљаду грађана представља једину наду за бољи живот.

У интервјуу за Радио-телевизију Србије координаторка за трансплантацију органа, ткива и ћелија Мирјана Лаушевић рекла је да је током претходне недеље урађено чак шест трансплантација бубрега. 

Према њеним речима, поред трансплантација које су прошле недеље урађене у Београду, у Новом Саду здраву јетру добио је један 52-огодишњи пацијент.

"Други пут ове године бубрег преусмерен ка дечјем реципијенту", рекла је докторка Лаушевић и додала да је веома важно да се у Србији развије мрежа донорских болница.

Лаушевићева је истакла да је, поред високог професионализма доктора, за даривање органа неопходно и разумевање грађана.

"Да би систем функционисао ефикасно, неопходно је да постоји четири до осам донорских болница на милион становника", рекла је Лаушевић.

Као први и једини лекар у Србији који је прошао обуку у међународној школи за трансплантационе координаторе, Лаушевићева каже да је један од најважнијих сегмената донорског процеса разговор са породицом.

У целом процесу неопходно је да породица буде сагласна да се органи члана породице искористе за трансплатацију, због чега је важно да координатор буде емпатичан и да разуме људе, истакла је Лаушевићева.

Поводом оснивања Управе за медицину у Србији, Лаушевићева каже да активности нове институције морају пре свега бити усмерене ка развоју мреже донорских болница у земљи.

Координаторка за трансплантацију органа, ткива и ћелија додала је да је неопходно повећати број донора са три на десет на милион становника, као што "Еуротрансплант" у моменту придруживања од Србије очекује.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 01. мар 2010, 19:32) - anonymous [нерегистровани]

Doniranje organa

Inspiriše me komentar prethodnika... Donatorske kartice su prevazidjen model i Evropske zemlje koje imaju najrazvijeniju i najuspešniju organizaciju transplantacije organa i koje nisu deo eurotransplanta (Španija, Češka) upravo koriste model ''pozitivne liste'' koji podrazumeva izjašnjavanje ljudi o donatorstvu prilikom uzimanja ili produđavanja važnosti ličnih dokumenata. Po mom mišljenju najbolje bi bilo to uraditi prilikom produžavanja zdravstvene knjižice. U Srbiji se o donatorskim karticama priča više godina, a do sada ni jedan organ nije dobijen od nekog ko je imao donatorsku karticu. Pored toga, novi zakon podrazumeva saglasnost porodice i u slučajevima posedovanja donatorske kartice. To sve produžava vreme koje je ključni faktor za uspešnu transplantaciju. Nadam se da će se promene deđavati u hosu...

(понедељак, 01. мар 2010, 11:53) - anonymous [нерегистровани]

Донирање органа и личне исправе

Предлажем да власт организује да се сваки од нас грађана, који жели да донира своје органе, после смрти, да може да се приликом прибављања личне карте или пасоша, може истовремено писано изјаснити о донаторству. Истовремено МУП би требао да искористи своје ресурсе и да у л.к. и пасош унесе барем крвну групу и изјаву о донаторству органа, ако нема могућност за ДНК. То не би коштало ништа више државу, а нама као грађанима олакшало би посао изјашнјавања.