Донирање органа мера друштвеног напретка

За више од 2.000 људи у Србији нада за продужетак живота и једини начин лечења су кадаверичне трансплантације. Србија на дну европске лествице по броју кадаверичних трансплантација.

Србија је и даље на дну европске лествице по броју кадаверичних трансплантација, када се органи узимају са особе која је мождано мртва, а управо оне показују колико је једно друштво развијено.

За више од 2.000 људи то је једини начин лечења, и нада за продужетак живота.

Последњег дана године која је за нама, на Војно-медицинској академији у Београду, разговарали смо са Ненадом Лазићем из Гњилана. Иако је Нову годину дочекао у болници, био је срећан.

"Јетру сам чекао око пет месеци, и када су ми рекли да ће ми трансплантирати нову здраву јетру, нисам могао да верујем првих пола сата", рекао је Ненад Лазић.

Нови живот за Ненада почео је у понедељак 21. децембра. Стручњаци ВМА добили су позив. У Клиничком центру у Нишу налазио се пацијент коме је дијагностикована мождана смрт, а чија је породица у том најтежем тренутку одлучила да помогне онима за које још има наде.

"Нажалост, временски услови нам нису дозвољавали да се обезбеди хеликоптерски транспорт, и надам се да ће у наредном периоду и то бити обезбеђено, отишли смо санитетским возилима, транспортовали орган у одговарајућем контејнеру, и трансплантација јетре је урађена у нашој установи", рекао је руководилац тима за трансплантацију ВМА др Дарко Мирковић.

Стручњаци поручују да усвојени закони и медијска промоција значаја завештања органа и програма трансплантације, дају резултате.

"У последња три месеца имали смо више донора, него у претходне три године. Надамо се да та процедура више неће бити екслузивна вест, већ рутински део посла сваке здравствене установе", рекао је др Мирковић.

Сада се и у Ненадовој породици сада се више говори о значају даривања органа.

А у соби поред, била је 33-огодишња Ј.Р. Није хтела пред камеру, али то није ни важно. Важно је да је 18. децембра на свет донела здравог дечака тешког 3 килограма и 400 грама.

Њој је 2004. године на ВМА пресађен бубрег. Тада је наставила да живи нормално, ради, излази, редовно иде на скијање. Каже, није слутила да постоји могућност да остане у другом стању.

Размислите, информишите се, одлучите и о својој одлуци обавестите породицу!

Сви који желе да дарују органе после смрти и тако некоме поклоне нови живот, могу да се јаве Војномедицинској академији у Београду на број телефона 011 367 07 84, Донорском центру у Новом Саду на број 021 520 141, и Клиничком центру у Нишу, 018 4530 856.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 04. јан 2010, 14:21) - anonymous [нерегистровани]

transplantacija jetre

Nenad je moj brat i drago mi je da je sada dobro.Plašili smo se da neće dočekati transplataciju jer mu je u poslednje vreme bilo jako loše.Zahvaljujem se porodici donatora.Posle ovoga što se desilo, u porodici razmišljamo o donaciji organa.

(понедељак, 04. јан 2010, 09:48) - Branislav [нерегистровани]

Dobri ljudi

E da se pre ovako radilo moja supruga bi ostala ziva.
Umrla je posle 13 godina hemo dijalize.
Cekala je bubreg ,ali nije bilo donatora.
Preminula je u 37 godini.