„Putinovi" Rusi u Srbiji

Dvadesetih godina prošlog veka, posle boljševičke revolucije, u Srbiju je, u nekoliko talasa, stiglo oko četrdeset hiljada Rusa. Bili su to emigranti, takozvani beli Rusi, uglavnom predstavnici aristokratije, naučne, tehničke i kulturne elite carske Rusije. U jednom trenutku svaki četvrti nastavnik na Beogradskom univerzitetu bio je Rus. U velikoj meri zahvaljući baš njima, Srbija je između dva svetska rata doživela renesansu, uspon i svekoliki preporod.

Danas, vek kasnije, istorija demonstrira tendenciju da se ponavlja. Od izbijanja „rusko‒ukrajinskog" rata, u proteklih godinu dana u Srbiju je došlo više od dvesta dvadeset hiljada Rusa. Procene su da je bar dve trećine ovde i ostalo. Među njima dominiraju visokoobrazovani, IT stručnjaci, inženjeri, preduzetnici, umetnici... Činjenica je da se ruski jezik odomaćio na beogradskim ulicama, na fasadama ruski grafiti, da su se pojavile ruske kafane, klubovi i udruženja i da ruski umetnici, muzičari i grupe pune gradske sale i dvorane.

Bilo da ih zovemo Putinovi Rusi, ekonomski nomadi ili emigranti, ova neočekivana i velika populacija pokazuje potencijal da menja kulturnu, ekonomsku pa i demografsku sliku Srbije. Kakve efekte nova ruska emigracija može imati, šta sociokulturna interakcija donosi Srbiji i kakva je perspektiva migrantske plime sa istoka, za Rečeno i prećutano govore reditelj Miloš Đukelić iz srpsko-ruskog udruženja „Drug drugu", Milica Vesković Anđelković sa Filozofskog fakulteta i Dragan Ambrozić, urednik programa Doma omladine Beograda.

Autor emisije je Radovan Pantović.