Avgust i Bebe

Imenujući knjigu određenim godišnjim dobom, vrhuncem leta, Dejan Matić svojom trećom pesničkom knjigom Avgust predočava momenat zrenja. Evokacijski posredovano kao vreme detinje nepomućene i nikad više tako dosegnute sreće, pozno leto istovremeno je i mizanscen trenutka koji trenutno živi pesnički subjekt, svestan njegove nepovratnosti i neponovljivosti. Na žutim stranicama ove knjige, koja tako i vizuelno posreduje stanje leta, avgust se pojavljuje kao znak kalendarske cikličnosti i egzistencijalne dosegnutnosti, sugerišući i punoću pesničkog zrenja njenog autora. O smenatici naslova, spletu melanholike i ironije, ambivalentnom doživljaju istovremenog iščezavanja i postojanosti bića sa Dejanom Matićem razgovaramo u Gutenbergovom odgovoru.

Kakve su bebe književni junaci? Zašto nam govor o bebama stalno izmiče? Čije su bebe?, neka su od pitanja koja profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Dragana Vukićević postavlja u inventivnoj studiji Bebe u posteljici književnosti. U panoramskom osvetljavanju ove neobične teme, kroz dijahroni presek na korpusu srpske književnosti od narodne do savremene, krećući se od mitova do etnoloških istraživanja i filozofije, čitaocu se, između ostalog, predočava koliko književnost kroz sliku beba potvrđuje društvene norme, a koliko ih preispituje. Jer „fikcijske bebe, kako nerođene, tako i rođene, postale su lingvistički trikseri - nemi glasnogovornici u koje se moglo bilo šta upisati i kroz koje se moglo bilo šta poručiti". O pomenutim i drugim temama ove studije govori Dragana Vukićević.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović