"Tumačenje lirske pesme" i "Rečnik beskrajnog odrastanja"

U svojoj novoj teorijskoj studiji „Tumačenje lirske pesme ‒ Od teorije do interpretativne prakse” profesor Tihomir Brajovića na primerima pesama predmodernog i modernog doba posvećuje pažnju nekim od najvažnijih aspekata u razumevanju lirske tvorevine ‒ od naslova, oblika pesme, lirskog subjekta, stilskih i retoričkih figura, vrsta pesama.

Integrišući dominantne teorije 20. veka, kroz takozvani „obrnuti lavirint interpretacije", Brajović zastupa inovativan pristup tumačenju, ujedno nas vraćajući pitanjima o tome kako čitamo i šta je zadatak tumača. U razgovoru za Gutenbergov odgovor, autor nam približava neke od svojih ključnih metoda, kao što su lirska dominanta i interpretativni fokus, i govori o dijalogu kao najvažnijem činiocu razumevanja teksta, odnosno, čoveka samog.

Koliko su reči presudne u tumačenju čovekovog života i razumevanju njegovog postojanja, koliko one mogu da opišu naša osećanja, tema je i „Rečnika beskrajnog odrastanja" književnika Zorana Penevskog i ilustratora Slavimira Futra. Kako bi bolje razumeo pojedine reči, Penevski na početku kaže: „Podelio sam sebe na dete i na odraslu osobu i nagovorio odraslog u sebi da detetu u meni objasni iz početka na šta ga neke reči podsećaju", i tek tada je „dobro poznati svet oko mene počeo da mi otkriva neke nove slike... " Nove slike Penevski je oblikovao u formi aforizma, a slikovno ih je osmislio Slavimir Stojanović Futro. Zašto je bilo potrebno malog i velikog čoveka podeliti da bi se svet video ponovo, u čemu su jednake a u čemu različite intuicija deteta i mudrost odraslog prilikom spoznaje sveta, o ulozi književnosti u produbljivanju čovekove osećajnosti, nastavljanju tradicije jezgrovitosti iskaza Duška Radovića ‒ razgovaramo sa Zoranom Penevskim.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović.