Književni jubileji - Dnevnik o Čarnojeviću i Roman o Londonu Miloša Crnjanskog

Roman prvenac Miloša Crnjanskog, Dnevnik o Čarnovjeviću, jeste "matična ćelija" Crnjanskovog književnog opusa, ali i preloman trenutak za prozu tog vremena. Koliko je bio prekretnica za samog pisca, toliko je inspirativan i današnjim stvaraocima. Roman o Londonu, objavljen pola veka kasnije, ovenčan Ninovom nagradom 1972. i Nagradom Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu 1974, mnogi smatraju ne samo najboljim romanom Miloša Crnjanskog već i najboljim srpskim romanom 20. veka.

Simbolika naslova ova dva Crnjanskova romana i vremenska simbolika pojavljivanja u rasponu od tačno pola veka nezaobilazne su poetičke činjenice unutar piščevog opusa, ali su kao književne činjenice važne i za srpsku književnost i kulturu.

Crnjanski je jednom pred studentima Filološkog fakulteta rekao da ne žudi da slavom i da se o njoj može govoriti tek nakon piščeve smrti. Od njegove smrti prošlo je više od 40 godina, ali ako je suditi po interesovanjima čitalaca i tumača - i Dnevnika o Čarnojeviću, a posebno Romana o Londonu, ali i drugih dela ovoga pisca - onda je njegov plavi krug slave beskrajan. O tome nam danas u Gutenbergovom odgovoru govore profesori Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu - Gorana Raićević, Predrag Petrović, Slobodan Vladušić i Časlav Nikolić. Oni se osvrću na recepciju pomenutih dela, teoriju sumatraizma, govore o odnosu pisca i njegovog dela, odnosno života i pisanja. Sećaju se svojih prvih čitalačkih doživljaja u vezi sa ovim Crnjanskovim romanima, i dele sa nama misao o tome šta bi nam veliki pisac poručio danas.

Uređuje i vodi Sonja Milovanović