Mozaik vremena

Mnogobrojni građani Niša i okoline okupili su se 22. novembra 1990. godine kako bi izrazili zabrinutost zbog promene politike među zemljama državne zajednice, zbog krize, zbog neizvesnosti, radoznalosti, zbog... jer tako treba, jer ih je neko organizovao... Razlozi su mnogi, ali povoda je bilo. Tako okupljeni građani uzvikivali su parole i nosili transparente na kojima je pisalo: „Srbiju pišemo srcem", „Nedaj da se gine", „Glas Slobe je glas naroda", „Slobo Srbine". I drug Sloba je stao pred mikrofon, izvestio je novinar Milorad Jović.

"Samo mir je pobeda!", izjavio je Slobodan Milošević u vojnoj bazi Rajt Peterson, u Dejtonu, odmah po potpisivanju sporazuma o dugo čekanom miru u Bosni. Tog 21. novembra 1995. godine, svet je gledao i slušao njih trojicu: Slobodana Miloševića, Aliju Izetbegovića i Franju Tuđmana. Oni na engleskom jeziku za svet, a za domaće stanovništvo prevodilac.

Lokalni izbori 1996. godine završeni su porazom vladajuće Socijalističke partije Srbije. Lideru stranke i države Slobodanu Miloševiću trebalo je 88 dana da prizna poraz. Čekajući priznanje građani su izašli u šetnju. Šetali su, zviždali, u prazne lonce i šerpe udarali. Bilo je i onih kojima nije baš sve bilo najjasnije, ali dobro, istorija je nešto razjasnila, valjda. Predsednik gradskog odbora SPS-a Branislav Ivković 21. novembra 1996. godine.

Ako ste pažljivo slušali, uočili ste da je novembar, barem kod nas, imao svoje izbore, mitinge, šetnje, demonstracije. Pridodajemo još jedne. Novembarske demonstracije na Kosovu i Metohiji 1988. godine. Razloge zbog čega su nastali problemi sve veće nacionalne netrpeljivosti u južnoj pokrajini izneo je Ratomir Vico na sednici predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Ukratko: Loša interpretacija najvišeg akta, verujte nam na reč.

Radio Beograd 1, 10.05

Izvor slike sa naslovne strane: sr.wikipedia.org