Када је пре годину и по у Скупштини усвајан Закон о српском језику и заштити ћирилице, покренута су најразноврснија могућа питања о историји, идентитету, угрожености, застави, Солунском фронту, латиници, председнику, културном наслеђу, Српском свету... То није све али, парадоксално, конфузна расправа о новом закону указала је на немерљив значај језика у заснивању и очувању идентитета, националној интеграцији, обликовању друштва и културне сфере у којој се оно креће и развија.

Ефекте и употребну вредност новодонетог закона о заштити писма и језика време је релативизовало. Процес разарања стандарда језичке културе се наставља, а чињеница да је Србија земља са најмањим бројем школских часова матерњег језика у 'еx yу' региону или да годишње на београдском Филолошком факултету наставнички смер уписује све мање студената, понекад и једноцифрен број, илуструје приличан друштвени немар о матерњем језику.

Паралелно са овим унутрашњим феноменима српски језик доживљава ударе и на сопственом језичком простору у суседству. Изложен је понижењу, негирању и присвајању језичке баштине и наслеђа. Историјске границе српског народног и књижевног језика и даље су недефинисане, а тренутно стање и претежно пасиван однос елита отварају питање угрожености српског језика.

Колико је заиста српски језик угрожен, одакле и какве опасности прете и где се крије његова виталност, за Речено и прећутано говоре проф. Вељко Брборић са Филолошког факултета и Владан Вукосављевић, бивши министар културе и информисања.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.