Аријадна у музици

Митолошки лик Аријадне, кћерке критског краља Миноја, која је Тезеју дала клупко конца како би изашао из лавиринта, привукао је неколицину композитора.

У данашњој емисији Време музике Горица Пилиповић открива нека од тих дела.

Кћерка критског краља Миноја и Пасифаје провела је девојаштво у Кнососу где јој је Дедал саградио место за игру и упутио је како се може изаћи из чувеног лавиринта. Кад је Тезеј, заједно са атинским младићима и девојкама дошао на Крит да убије Минотаура, плавокоса Аријадна се на први поглед заљубила у лепог странца. Пошто јој је Тезеј обећао да ће је узети за жену и одвести у Атину, она му је дала клупко конца помоћу кога је нашао излаз из лавиринта. После убиства Минотаура, Тезеј је заиста повео Аријадну у Грчку, али се већ на почетку пута - на острву Наксосу - растао од ње. У току ноћи је напустио острво, а када је у зору Аријадна далеко на хоризонту угледала његову лађу - од жалости се обесила. Други приповедају да је њена туга била кратког века. Појавио се Дионис са својом веселом пратњом и, очаран Аријадном, одмах је узео за супругу и одвео на Олимп. Неколико је мотива из овог мита који су били привлачни композиторима од XVII до ХХI века - оптимистична верзија са Дионисом, остављена Аријадна као прототип женског лика изузетног емотивног набоја, па и сам лавиринт.