Проблем идентитета одувек је био занимљив филозофима. Они се пре свега баве питањем како је могуће објаснити чињеницу да се један ентитет временом мења а да ипак остаје исти, али и одређењем критеријума и граница идентитета на основу којих један објекат разликујемо од неког другог објекта. Ова питања задиру у неке од најзначајнијих филозофских проблема, али имају широку примену и у природним и у друштвено-хуманистичким наукама. Иако је национални идентитет у извесној мери био запостављен у другој половини двадесетог века, овај феномен најјасније долази до изражаја приликом разбијања/распада старих и, последично, конституисања нових држава. Није зато чудно што привлачи пажњу многих филозофа и научника већ неколико деценија, а посебно у данашње време, када кулминирају последице тих догађаја.