Уживање у задовољавајућим односима са партнерима, породицом, пријатељима и колегама на послу и вежбање барем једном месечно могу побољшати ваше физичко и ментално здравље у старости, показују резултати две одвојене научне студије.

На читавој планети људи живе све дуже и свака земља на свету доживљава пораст броја и удела старијих људи у својој популацији. Стручњаци предвиђају да ће се број оних који имају 80 или више година утростручити између 2020. и 2050. године и достићи 426 милиона.

Два нова истраживачка рада у специјализованим часописима које је објавио Британски медицински журнал (British Medical Journal) указују на то какво понашање у средњем животном добу може помоћи да побољшамо наше шансе да уживамо у добром здрављу касније у животу.

Прва студија је открила везу између задовољавајућих односа са емотивним партнерима, рођацима, пријатељима и колегама, са мањим ризиком од нагомилавања вишеструких дугорочних здравствених стања у старости.

Што су ове везе мање задовољавајуће током пете и шесте деценије живота (од 40. до 60. године), већи је ризик од јављања неколико болести током зрелог доба, закључили су аутори истраживања.

Све више доказа указује на везу између јаких друштвених мрежа појединца и његовог доброг здравља и благостања у старијој доби, али до сада није било познато да ли ове везе могу смањити ризик од вишеструких дугорочних здравствених проблема.

У оквиру студије испитани су подаци скоро 8.000 жена у Аустралији које сада не пате од 11 уобичајених дуготрајних здравствених проблема, а 1996. године, када је студија започета, биле су старости између 45 и 50 година.

На сваке три године испитанице су пријављивале нивое задовољства својим партнерима, члановима породице, пријатељима и колегама на послу.

Учеснице студије праћене су током 20 година да би се утврдило да ли су се код њих јавили дијабетес, хипертензија, болести срца, мождани удар, хронична опструктивна болест плућа, астма, остеопороза, артритис, рак, депресија или анксиозност.

Показало се да су оне испитанице које су пријавиле најнижи ниво задовољства својим друштвеним односима имале двоструко већи ризик од развоја више обољења у поређењу са оним које су пријављивале највиши ниво задовољства, наводе истраживачи.

Друштвене везе у превенцији и лечењу хроничних болести 

Слични резултати добијени су појединачним испитивањем различитих врста друштвених односа.

Иако су у студији посматране само жене из Аустралије, што значи да налази можда нису применљиви на мушкарце или друге културе, налази су имали „значајне импликације“ на здравље, кажу истраживачи са Универзитета у Квинсленду.

Налази истичу „користи покретања или одржавања висококвалитетних и разноликих друштвених односа у средњој и раној старости“, објаснили су аутори студије.

„Друго, на нивоу заједнице, интервенције које се фокусирају на задовољство или квалитет друштвених односа могу бити посебно ефикасне у спречавању напредовања хроничних стања. С треће стране, на нивоу земље и на глобалном нивоу, друштвене везе треба сматрати приоритетом јавног здравља у превенцији и лечењу хроничних болести“, објашњавају истраживачи.

Вежбање и очување когнитивних функција 

Друга студија указује на везу редовне физичке активности у било ком узрасту са бољом функцијом мозга у старости, а вежбање током одраслог доба чини се да је најбоље за очување менталне оштрине, памћења и за спречавање стања попут деменције.

Чак и да почнете да вежбате после 60. године, више ћете учинити за побољшање сопствене когнитивне функције него да не радите ништа, показују резултати истраживања које је водио Универзитетски колеџ у Лондону, а објављени у стручном часопису Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry.

Студија је обухватила анализу података 1.417 испитаника о томе колико су вежбали током четири деценије. Истраживања су спроведена пет пута током одраслог доба, када су људи имали 36, 43, 53, 60 до 64 и 69 година.

Когнитивни тестови, али и они који су се бавили брзином обраде информација и меморијом, спроведени су када су испитаници напунили 69 година.

Они који су били физички активни најмање између једном до четири пута месечно у свих пет одвојених истраживања показали су најбоље резултате на тестовима.

„Највећи когнитивни ефекат примећен је код оних који су остали физички активни током целог живота. Ефекат је акумулативан, тако да што је појединац дуже активан, већа је вероватноћа да ће имати вишу когнитивну функцију у каснијим периодима живота“, објаснила је вођа студије др Сара-Наоми Џејмс.

Докторка Сузан Мичел, из британске организације за истраживање Алцхајмерове болести "Alzheimer's Research UK", рекла је да је студија показала да „никада није касно да почнемо да се активирамо“ и истакла значај покушавања одржавања физичке спреме током целог живота“.