Међу неколико узорака које је недавно на Марсу прикупи ровер „Персеверанс“ налази се и органска материја, што указује да је кратер Језеро, у коме је некада стварно постојало језеро и делту реке која се уливала у њега, имао потенцијално настањиво окружење пре три и по милијарде година, преноси Си-Ен-Ен.

„Стене које смо истраживали на делти имају највећу концентрацију органске материје коју смо до сада пронашли током мисије“, наводи Кен Фарли, научник пројекта „Персеверанс“ на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени.

Мисија ровера, која је почела на Црвеној планети пре 18 месеци, укључује и тражење знакова постојања микроба. Ровер прикупља узорке стена који су могли да сачувају ове издајничке биосигнатуре. Тренутно, ровер носи 12 узорака стена.

Серија мисија под називом Mars Sample Return (Повратак узорака са Марса) вратиће колекцију камења на Земљу негде 2030-их.

Копање у делти

Кратер Језеро на Марсу који се протеже у распону од 45 километара и делта у њему, од посебног интереса су за научнике Насе. Геолошка структура у облику лепезе, која је настала на месту где се река спајала са језером, чува слојеве марсовске историје у седиментним стенама које су настајале у овом окружењу које је некада било испуњено водом.

Ровер је истражио дно кратера и пронашао доказе магматских или еруптивних стена. Током своје друге кампање проучавања делте током протеклих пет месеци, „Персеверанс“ је пронашао богате слојеве седиментних стена који доприносе причи о древној клими и окружењу на Марсу.

„На дну кратера откривене су еруптивне стене настале кристализацијом магме, које су у прелепом контрасту са разноврсним седиментним стенама“, истиче Фарли.

„Ова измешаност нам омогућава детаљно разумевање геолошке историје након формирања кратера и разнолик скуп узорака. На пример, пронашли смо пешчар који носи зрна и фрагменте стена насталих далеко од кратера Језеро“, додаје научник.

Тим истраживача мисије је једну од стена које је „Персеверанс“ узорковао назвао Гребен дивља мачка (Vildcat Ridge). Стена је вероватно настала када су се блато и песак наталожили у језеру са сланом водом која је испарила пре милијарду година. Ровер је састругао површину стене и анализирао је помоћу инструмента који су инсталирани на њему.

Анализа је открила да су органски минерали вероватно аромати, или стабилни молекули угљеника и водоника, који су повезани са сулфатима. Сулфатни минерали, који се често налазе у сендвичу у слојевима седиментних стена, чувају информације о воденим срединама у којима су се формирали.

Органски молекули на Марсу занимају научнике јер представљају градивне блокове живота, као што су угљеник, водоник и кисеоник, као и азот, фосфор и сумпор. Не захтевају сви органски молекули живот да би се формирали, јер неки могу да настану и хемијским процесима.

„Иако само откривање ове класе органских материја не значи да је живот сигурно постојао, али овај скуп података почиње да подсећа на неке ствари које смо видели овде на Земљи“, објашњава истаживач Шарма. „Једноставно речено, ако је ово потрага за благом – потенцијалним знацима живота на другој планети – органска материја је сигуран траг“.

„Персеверанс“, као и ровер „Кјуриозити“ и раније су проналазили органску материју на Марсу. Али овог пута, откривена је у области у којој је, можда некада постојао живот.

„У далекој прошлости, песак, блато и соли који сада чине узорак Гребена дивља мачка били су депоновани у условима у којима је живот потенцијално могао да напредује“, каже Фарли.

„Чињеница да је органска материја пронађена у таквој седиментној стени – које су познате по томе што су у њима очувани фосили древног живота овде на Земљи – је важна. Међутим, колико год да су способни наши инструменти на 'Персеверансу', даљи закључци у вези са оним што се налази у овим узорцима ће морати да сачекају док се не врати на Земљу ради дубинског проучавања“.

Враћање узорака на Земљу

До сада прикупљени узорци представљају такво богатство разноликости из кључних области унутар кратера и делте да је тим „Персеверанса“ заинтересован да одложи неке од епрувета за сакупљање на одређеном месту на Марсу за око два месеца, каже Фарли.

Када ровер испусти узорке у ово складиште, наставиће да истражује делту.

Будуће мисије могу прикупити ове узорке и вратити их на Земљу на анализу користећи неке од најосетљивијих и најнапреднијих инструмената на планети. Мало је вероватно да ће „Персеверанс“ пронаћи неоспорне доказе о животу на Марсу, јер је терет доказивања за његово постојање на другој планети јако захтеван, напомиње Фарли.

„Проучавала сам настањивост и геологију на Марсу током већег дела своје каријере и из прве руке знам невероватну научну вредност враћања пажљиво сакупљених стена са Марса на Земљу“, истиче Лори Лешин, директорка Насине Лабораторије за млазни погон.

„Заиста је феноменално то што ће за неколико недеља 'Персеверанс' избацити узорке и што нам предстоји неколико година да они стигну на Земљу како би научници могли да их проучавају до детаља. Толико тога ћемо научити“, верује Лешинова.

Неке од различитих стена у делти биле су удаљене око 20 метара и свака од њих прича различите приче.

Један комад пешчара, назван Гребен Скинер, доказ је стеновитог материјала који је вероватно доспео у кратер стотинама километара далеко, до чега ровер никада не би могао да отпутује током своје мисије. Гребен дивља мачка, с друге стране, чува доказе о глини и сулфатима који су се наслагали и формирали у стену.

Када се узорци буду нашли у лабораторијама на Земљи, лакше ће се стећи увид у потенцијално настањиву околину на Марсу, као што су хемија, температура и када је материјал депонован у језеру.

„Мислим да се са сигурношћу може рећи да су ово два најважнија узорка која ћемо прикупити у овој мисији“, сматра Дејвид Шустер, научник задужен за враћање узорка на Калифорнијски универзитет у Берклију.