Максим Рисанов на Коларцу преставља обе стране уметничке личности – виолисту и диригента

Максим Рисанов себе упоређује с детективом, јер детаљно анализира композиције у потрази за најмањим знаком који даје решење за боју, експресију и карактер музике. То је неуморно и, наравно, успешно тражио и на проби с Гудачима Светог Ђорђа. Како сам признаје, најзахтевнији је према себи и то када наступа с виолом у руци.

"Заинтересован сам за савремена дела за виолу, јер током историје није писано довољно за тај инструмент да би репертоар био потпун. У том смислу, истражујем међу савременицима или чекам да нека дела прођу тест времена. Морам да признам да сам избирљив. Не могу да свирам све када је реч о модерној музици. Дело мора заиста да ми се свиди", каже виолиста и диригент.

Осећај да је пронашао дело за себе годинама уназад препознавала је и стручна јавност, Максим Рисанов није освајао само такмичења, већ и признања за најперспективнијег младог уметника у Великој Британији, у више наврата и више година заредом.

Рођен у Украјини, школовање је започео у чувеној школи за музичке таленте у Москви. У Лондону се афирмисао, доказао као музичар. Наступа често.

"Као диригент сам мање захтеван. Толико је дивне музике написано током историје. Немам ни посебну наклоност према једном периоду или аутору. Одлично разумем руску школу, што је логично због мог порекла, али заправо сам отворен за различите комбинације", објашњава Рисанов.

Куриозитет је што ће на концерту на Коларцу представити обе стране своје уметничке личности, јер то најређе чини.

Разлог треба тражити у сарадњи с дугогодишњим пријатељима из ансамбла Гудачи Светог Ђорђа, као и у чињеници да вече има хуманитарну ноту и посвећено је рату у Украјини.