Језици друштвене средине, филмови и филолошки експеримент

Психолози саветују да ових дана, у условима ограниченог кретања и изолације, направимо себи нову, дневну рутину и да је се придржавамо, сваки дан. Кажу да ће нам тако бити лакше да пребродимо епидемијско време и расположење. И заиста, када је човек стално код куће, без обзира на посао који од куће ради, времена има а расположење је променљиво. Неопходна је та дневна рутина о којој стручњаци за мисли и душе говоре. Зато није лоше извести мали експеримент над собом.

Један од најсадржајнијих хобија за многе људе је учење страних језика, често им је филологија и струка, па је тај наставак учења природан и користан. Претпоставка је да готово сви људи, па и филолози, воле да гледају добре филмове. Експеримент се састоји од увођења у „дневну рутину" гледања два или три филма дневно на језику/језицима које је „заморац" некада учио, или сада учи.

Следи пример једнодневног експеримента: Ко је одрастао у Војводини, у основној школи је поред обавезног страног, учио и језик друштвене средине. На пример лепи, мелодични, али са озбиљном граматиком, румунски. Пошто румунски нема прилике често да слуша или говори, тај неко првог дана, после доручка, поново погледа филм сценаристе и редитеља Корнелија Поромбојуа 12:08 источно од Букурешта (2006).

Реч је о одличној црнохуморној причи за коју је аутор добио више од 20 награда на међународним фестивалима. У малом румунском граду, у ТВ емисији, водитељ и двојица гостију уз помоћ гледалаца које укључују телефоном, покушавају да утврде да ли је у њиховом граду пре 16 година било револуције. Извесно је да је револуција почела у Темишвару и завршила се у Букурешту, 22. децембра 1989, у 12 сати и осам минута, када је Чаушеску хеликоптером покушао да побегне. Тежак посао: да ли су се житељи малог града окупили пред општином пре или после полетања поменутог хеликоптера, јесу ли ту били намерно или случајно, трезни или пијани...

Уз много оригиналног хумора, филм отвара и низ озбиљних питања - од социјалне стагнације румунског друштва, до ксенофобије. Актери филма говоре савременим, живим језиком, користе уобичајене речи и изразе, збијају интелектуалне шале - прва лекција обнављања румунског успешно савладана.

Лекција грчког језика 

Други део експеримента спроведен је после ручка. „Заморац" је из љубави према Грчкој и из дуга времена, учио и грчки језик. Зато је на реду филм Михалиса Какојаниса Стела (1955), важно уметничко дело из више разлога: то је дебитантска улога иконе грчке културе Мелине Меркури (1920-1994), која је у тренутку снимања имала пуних 35 година; музику је компоновао чувени Манос Хадзидакис; прича о слободоумној певачици рембетике у таверни ироничног имена „Рај" је крајње субверзивна за своје време (жене у модерној Грчкој добиле су право гласа тек 1952. године); ако се узме у обзир да сви у филму пуше, чак и певачице у току наступа, ово филмско остварење је субверзивно и у нашем времену; филм је освојио низ награда међу којима је и „Златни глобус" за најбољи страни филм...

Оно што је најважније за „нова дневна рутина - филолошки експеримент" је чињеница да је реч о врхунском филму који се нетремице прати као узбудљива мелодрама са добрим крими-заплетом. Глумци говоре јасно и гласно, помало театрално, идеално за прву лекцију обнављања грчког језика.

Снови из будућности 

Трећи део експеримента спроводи се после обављеног посла, вечере, телефонирања и размештања кревета. „Заморац" је некада научио руски као језик велике књижевности и кинематографије, па је за потребе нове дневне рутине сада из колекције филмова Карена Шахназарова одабрао филм Снови (1993).

То је сатира са елементима фантастике и са много, опет црног, хумора. Заплет необичан: прелепа грофица Призорова, жена високог царског службеника, 1893. има ноћне море - непрестано сања себе у ситуацијама које се дешавају више од 100 година касније, 1993. У тим ужасним сновима из будућности она је спремачица у ресторану друштвене исхране, а њен муж улични продавац еротских фотографија.

Снови из будућности су Шахназарову омогућили да исприча комичну, али горку причу о распаду претходних држава, о класним разликама, о мушко-женским односима, о моћи, о власти као таквој.

Фантастика, гротеска и хумор су средства којима Карен Шахназаров одлично барата. У главној мушкој улози је изванредни Олег Басилашвили којег наша публика зна пре свега као Воланда у тв адаптацији Булгаковљевог романа Мајстор и маргарита, из 2005. године. Дакле, мало је обновљено и унапређено и знање руског.

Може ли гледање филмова на језицима које смо учили постати део дневне рутине у време изолације? „Заморац" сматра да може. Коме звучи интересантно, може да проба, гледање и слушање лепог ће свакако пријати.

број коментара 0 Пошаљи коментар